Njutn je rođen 1642 u selu Volstropu, grofovije Linkoln, u porodici skromnog farmera. Rano je ispoljio izvanrednu darovitost za prirodne i matematičke nauke .Istakao se na studijama u Triniti koledžu u Kembridžu, prostudiravši temeljno dela antičkih matematičara, posebno Euklida i Arhimeda, zatim Dekarta (franc. filosofa) i niza matematičara XVII v. Uporedo se posvetio astronomskim posmatranjima ,fizičkim hemijskim eksperimentima, pri čemu su došle do izražaja njegove genijalne sposobnosti kao eksperimentatora i teoretičara. Njutn je nizom svojih dela postigao genijalna ostvarenja i u matematici, mehanici, astronomiji i optici,koja predstavljaju revolucionarni preokret u razvitku nauke i filosofije , kako u idejnom tako i u metodološkom pogledu. Ona se, posmatrana u kontinuitetu evolucije naučne spoznaje fenomena prirode oslanjaju na dostignu}a velikih stvaralaca pre Njutna.To je i sam Njutn istakao zapisavši: »Ako sam video dalje od drugih ,to je zato što sam stajao na plećima giganta«. Među tim gigantima posebno mesto zauzima Arhimed svojim intuitivnim i logičkim otkrivanjem matematičkih istina i njihovih primena. U Vestminsteru, panteonu velikih ljudi Engleske, na Njutnovom nadgrobnom spomeniku piše » Radujte se smrtnici, što je postojao takav i toliki ponos ljudskog roda« . Pošto je postigao veoma velike uspehe u matematičkim i fizičkim naukama, preuzeo je katedru matematike na Univerzitetu u Kembridžu, gde je nasledio svog profesora Isaka Baroua .Postao je član Kraljevskog naučnog društva u Londonu , a zatim njegov višegodišnji predsednik, kao i član više evropskih akademija nauka. Bio je veoma angažovan u društveno-političkim i ekonomskim zbivanjima Engleske ,kao poslanik Kembridž univerzitrta u engleskom parlamentu kao i direktor kovnice novca u Londonu , učestvujući aktivno u tadašnjoj monetarnoj reformi. Njutnova istraživanja u matematici bila su u osnovi motivisana primenama matematike u istraživanju fenomena prirode, posebno fenomena kretanja nebeskih tela. Ali treba podvući da se on bavio i nizom problema čisto teoretske matematike , tako da je bio daleko od toga da zameni » čistu« matematiku i da je shvata kao neku » sluškinju« prakse i primene, bez sopstvenih ciljeva, metoda i ideja. Opovrgavajući Dekartovu vrtloga kao kvalitativnu shemu , zasnovano samo na filosofskim spekulacija, Njutn je » primenjenoj » matematici u tom opovrgavanju dodelio visoku ulogu baš sa teoretskog stanovišta . Glavno delo Isaka Njutna je »Matematički principi prirodne filozofije» ( Principia mathematica philosophiae naturalis) Objavljeno je prvi put 1867, na latinskom jeziku. U njemu je u tri knjige izložio rezultate svojih mehaničko-astronomskih istraživanja.U nizu svojih dela ( objavljenih na latinskom ), u već pomenutom glavnom delu, u »Analizi jednačina beskonačnih brojem članova« , u » Metodi fluksija i beskonačnih redova« , u » Raspravi o kvadraturi krivih« u »Univerzalnoj aritmetici« i dr. Njutn je razvio matematički aparat kojim se poslužio u svojim proučavanjima fenomena prirode. Njegovo delo » Univerzalna aritmetika« sadrži istraživanja o brojevima i jednačinama . Jasno se pravi razlika između negativnih i pozitivnih brojeva; dato je pravilo o znacima; pravi se razlika između celog, racionalnog i iracionalnog broja; raspravlja se pitanje rešenja jednačine; govori se o imaginarnim rešenjima kao »nemogućim«; delo sadrži mnoge stavove koji se odnose na teoriju algebarskih jednačina. Na temelju postignutih ostvarenja u infinitezimalnom računu vlastitim putem, u isto vreme kad i Lajbnic (Gotfrid Vilhelm Lajbnic, filosof) ali nezavisno od njega, svojim genijalnim ostvarenjima u infinitezimalnoj analizi, svojim diferencijalnim i integralnim računom zaključio dugovekovni proces razvitka infinitezimalnog računa i otvorio novu etapu u njegovom razvitku. Svoj metodološki i gnoseološki kredo, kad je reč o odnosu teorije i eksperimenta , Njutn je iskazao svojim veoma dobro poznatim stavovima »Hipoteze ne izmišljam » i »Hipoteze u nauci koje zaobilaze eksperiment ničemu ne služe«. Njutn nije robovao ni mitu hipoteze ni mitu eksperimenta, već je živo i genijalno osećao, prirodom stvari. Energično se zalagao za takav tip filosofije koja će svoje misaone konstrukcije zasnivati na čvrstim temeljima nauke, mada je i sam zapao u metafiziku i teologiju, kad je iz svojih naučnih rezultata izveo zaključak o egzistenciji vrhovnog tvorca i čuvara poretka u vasioni .Za potvrdu veličine i besmrtnosti Njutnova genija dovoljna su njegova ostvarenja u matematici, koja ubedljivo pokazuju da je proučavanje prirode nepresušan izvor matematičkih nadahnuća. Genijalno plodotvoran u nauci, a društveno energično angažovan, umro je u osamdeset petoj godini života, 31. marta 1727.