Vulkani se dijele prema:
mjestu pojave (kopneni, podmorski ili podvodni)
vremenu pojave (ugašeni i živi ili aktivni);
obliku vulkanske aktivnosti (fumarole, solfatare, mofete, gejziri, termalne vode i dr.);
vrsti, sastavu, obliku i kretanju lave (havajski, strombolski, vulkanoški, peleški, vezuvski i azerbejdžanski);
obliku kupe, vrsti i strukruri nataložene vul. mase (konusni s kraterom, štitasti i kupolaste).
Aktivni vulkan redovno izbacuje lavu, pepeo, dim i druge materije. Kod vrlo aktivnih vulkana ovo se dešava skoro neprestano. Kod drugih izmedju erupcije prođu nedelje ili mjeseci. Ako kod nekog vulkana nema erupcija tokom godina ili vijekova, ali do njih može doći u budućnosti, radi se o uspavanom vulkanu. Ne dođe li do erupcija tokom desetina hiljada godina, radi se o ugašenom vulkanu. Neki vulkani izbacuju gas i užarenu lavu u zastrašujućim erupcijama. Drugi imaju eksplozivnije erupcije i izbacuju oblake pepela i gasa. Na kopnu, najveći dio magme curi lagano na površinu tokom dugih razdoblja, bez eksplozivne snage. Magma izlazi iz dugih pukotina ili visura i širi se stvarajući niske humke od vulkanskih stijena.
Dok su neki vulkani uspavani već stotinama godina, drugi za koje se smatralo da su ugašeni, ponovo postaju aktivni, kao što se dogodilo 1973. sa Helgafelom (Hajmej, Island). Jedan od najnovijih vulkana, koji se pojavio 1943. je Parikutun u Meksiku.
Okamenjeni vulkani su bogati geološkim tragovima koji omogućavaju da se odredi njihova starost.
|
|
|
|
|
|