Ток рата

Година 1916.

    Ерик Фон Фалкенхајн (Erich von Falkenhayn), начелник њемачког генералштаба, сматрао је да Центалне силе, без обзира на успјехе на источном фронту, неће однијети побједу уколико из рата не буде избачена Француска. Одбацивши стратегију темељену на одлучном удару, као неизводиву у постијећим условима западног фронта, одлучио се за офанзиву чији је крајњи циљ умјесто освајања територија био исцрпљивање француског људства. У фебруару је покренута велика офанзива на француску тврђаву Вердун. Французи су трпили велике губитке и постепено губили територију.

Настојећи савезника ослбодити притиска, Британци су у јулу покренули амбициозну офанзиву на ријеци Соми. Тај се напад претворио у још један крвави и велики промашај у којем је изгубљен велики дио људи за безначајну територију. С друге стране, Њемци су ,настојећи зауставити овај напад, били присиљени пребацивати снаге с Вердуна и тако омогућити Французима да ту битку полако преокрену у своју корист. Битка на Соми је значајна и због тога што су Британци први пут у историји користили ново оружје-тенкове.

  Французима су у помоћ притекли и Руси, чији је генерал Брусилов почетком љета покренуо велики офанзиву која је практично довела до слома аустро-угарске војске. Брусиловљеб продор је заустављен тек њемачком интервенцијом, али не прије него што је увјерио Румунску владу да ће Антанта добити рат.

Румунско ступање на страну Антанте се испоставило као велика грешка, с обзиром да су Њемци поновно интервенисали и заједно са Бугарима и Аустро-Угарима освојили готово цијелу Румунију.

Табеларни приказ догађаја 1916

врх странице