Ток рата

 

Година 1918.

    Чак и прије него што је са новом совјетском Русијом склопљен мир у Брест-Литовску, Централне Силе су почеле своје ефективе повлачити са источног на западни фронт како би стекли довољну надмоћ у људству и рат ријешили једном великом офанзивом прије доласка америчких снага.

    Пажљиво припремана офанзива, за коју су развијене нове тактике је названа Кајзершлахт. Започела је у прољеће и испочетка имала велики успјех, поготово на британском сектору фронта. Британци су с временом успјели довући појачања и стабилизовати ситуацију. Њемачки покушаји да одсутни пробој направе на другим секторима су имале још мање успјеха, показавши како је њемачка војска истрошила већину својих људских и других ресурса. Међу Њемцима је након неуспјеха Кајзершлахта битно опао морал, чему је доприносила бољшевичка агитација коју су са собом донијели ветерани источног фронта.

    Љети су саваезници почели противофанзиву која је полако али сигурно почела одбацивати Њемце не само са положаја достигнутих у прољеће, него и у дубину белгијских територија. Међу савезничким снагама је нагло порастао морал, поготово када су у савезничке редове у већем броју стигле америчке снаге.

    У септембру су снаге Антанте извршиле пробој солунског фронта и за неколико дана присилиле Бугарску на капитулацију.

    Нешто касније је британски пробој турских линија у Сирији довео до капитулације Отоманске Империје.

    На италијанском фронту је, након неуспјеле аустро-угарске офанзиве неколико мјесеци раније, италијанска офанзива изазвала потпуно расуло аустро-угарске војске. Војници су одбили наређења и почели се враћати кућама, изазвавши тако процес који ће у року од неколико седмица изазвати распад Аустро-Угарске

    У таквим околностима Њемачка више није могла наставити рат. Након што је Вилхем абдицирао  те проглашена република, Њемци су пристали на примирје 11. новембра-дан који се данас слави као празник у многим државама. Њемачка војска морала се повући преко Рајне.

 

3. марта

Совјетска Русија заврашава сеператне мировне преговоре у Брест-Литовску

21. марта

Њемачка започиње прољетне офанзиве, пет великих формација на Западном фронту , започињу са битком ко Пикардије против Британије

26. марта

Доуленсов споразум поставља генерала Фердинанда Фоха за заповједника снага Западног фронта

9. априла

Њемачка започиње другу прољетну офанзиву, битку код Лиза

25. маја

Њемачки У-брод први пут се појављује у водама САД-а

27. маја

Трећа прољетна офанзива

28. маја

Америчке снаге побјеђују у првој великој акцији , битка код Кантигња

9. јуна

Њемачка започиње четврту прољетну офанзиву

15. јуна

Италијанске снаге побјеђују Аустро-Угарску у битци код на ријеци По

6. јула

Америчи предсједик пристаје на интервенцију у Србији

16. – 17. јула

Бивши руски цар, његова жена и дјеца су убијена од страна Бољшевика

18. јула

Савезнички напад против њемачких снага, преузимају инцијативу

3. августа

Савезничка интервенција у Владивостоку

12. септембра

Америчке снаге чисте избочину Ст.-Михиел за вријеме које је изведен највећи зрачни напад рата, од страна САД-а

16. септембра

Почетак британске офанзиве у Палестини

26. септембра

Битка на ријеци Вардар. Српске, Чешке, Италијанске, Француске и Британске снаге против Бугарске војске

29. септембра

Бугарска завршава преговоре о примирју

28. августа – 14. октобра

Белгијске трупе нападају Ијпрес

3. – 4. октобра

Њемачко Царство и Аустро-Угарска шаљу мировну поруку америчком предсједику Вилсону

21. октобра

Њемачка прекида неограничено морско ратовање

30. октобра

Турска потписује примирје са Савезницима

3. новембра

Трст пада у савезничке руке, Аустро-Угарска потписује примирје

7. – 11. новембра

Њемачка преговара о примирју са Савезницима у Фоховом жељезничком вагону у Компињеу

9. новембра

Кајзер Виљем абдицира

10. новембра

Створена Њемачка република

11 . новембра

Дан примирја, борбе престају у 11 сати

 

врх странице