Повод
за Први
свјетски рат
био је
Сарајевски
атентат.
Међутим,
узроци су
били много
дубљи. Крајем
XIX и почетком XX
вијека
постојала су
два велика
војно-политичка
савеза –
Централне
силе и
Антанта.
Централне
силе – Аустро-Угарска
и, прије свега,
Њемачка – су
тежиле новој
подјели свијета (прије
свега
колонија)
због чега су
дошле у сукоб
са старим
колонијалним
силама,
нарочито са
Енглеском и
Француском.
Временом,
односи
између
блокова су се
заоштрили
што је довело
до тзв.
политике
хладног рата,
а то је
значило
сталну трку у
наоружавању,
честе кризе и
спорове међу
супротстављеним
блоковима,
избијање
бројних
локалних
ратова,
шпијунске
афере, итд.
Рат
је лако могао
почети и прије 1914.
јер је
постојало
више
политичких
криза и
локалних
ратова који
су могли да
послуже као
повод за
почетак
свјетског
сукоба – Прва
мароканска
криза 1905-6, Друга
мароканска
криза 1911,
Анексиона
криза 1908, итд. До
рата тада
ипак није
дошло јер
војне
припреме
чланица
Антанте нису
биле
окончане.
Зато су оне
успјешно
одлагале
свјетски
сукоб све до 1914.
Немачка и
Аустро-Угарска
су наметнуле
свијету рат 1914.
године,
знајући да су
у том
тренутку
војнички
најспремније
и да ће је у
року од
неколико
година њени
супарници у
снази
оружане силе
достићи,
можда чак и
надјачати.
 |
 |
 |
 |
 |
 |