Ратни циљеви зараћених блокова

    Први свјетски рат је био сукоб два империјалистичка блока (Централне силе и Антанта). И за један и за други блок ово је рат освајачког карактера. Централне силе су настојале да кроз овај рат изврше нову подјелу свијета, а силе Антанте да одбране стечене позиције (првенствено колоније) и да их још више прошире. За неке мање европске државе, чланице Антантиног блока, ово је одбрамбени рат, дакле рат праведног карактера – за Белгију, Србију, Црну Гору.

Главни ратни циљеви Централних сила

    Немачка је планирала да ратом насилно одузме колоније од Француске, Енглеске и Белгије, а од Русије Пољску, Украјну, Белорусију и Прибалтик и тако успостави своју доминацију у свијету, док је њена блиска савезница Аустро-Угарска планирала да порази Србију и наметне свој доминантан положај на цијелом Балканском полуострву.

Главни ратни циљеви сила Антанте

    Велика Британија је планирала да ратом одузме немачке колоније у Африци и Азији и турске посједе на Блиском истоку (Палестину, Ирак и друге). Француска је тежила да учествује у подјели њемачких колонија у Африци, да поврати своје покрајне Алзас и Лорену (изгубљене у Француско-Пруском рату 1870-1871) и да одузме богату Сарску област од Немачке. Русија је планирала да ратом заузме покрајне Галицију и Буковину које су биле у саставу Аустро-Угарске, да успостави свој доминантан положај на Балкану и да одузме од Турске важне мореузе Босфор и Дарданеле и још неке територије на Кавказу. Јапан је планирао да заузме немачке далекоисточне колоније и успостави своју доминацију над цијелим Далеким истоком. Италија је планирала да заузме покрајину Тирол која је била у саставу Аустро-Угарске и још неке мање словеначке и хрватске територије.

Ратни актери

    Сарајевски атентат, извршен 28. јула 1914, схваћен је и у Бечу и у Берлину као добар повод за отпочињање већ дуго намјераваног рата. Аустро-Угарска то користи као повод за објаву рата Србији 28. јула 1914. На то су Русија и Француска отпочеле мобилизацију јер нису хтеле да дозволе поремећај равнотеже снага на своју штету. Немачка то користи као повод за објаву рата Русији – 1. августа и Француској 3. августа 1914. године. Турска је званично објавила неутралност, али је већ 2. августа 1914. потписала тајни споразум са Централним силама и у новембру 1914. започела рат против Русије на Кавказу. Немачки напад на Белгију 3. августа 1914. искористила је Велика Британија за објаву рата Немачкој 4. августа 1914.

    Највећи рат у дотадашњој људској историји је тако могао да почне, мада нико од његових актера у почетку није то слутио.

    Tоком рата и Централне силе и силе Антанте су настојале да за себе придобију што више савезника, обећавајући им дијелове територија држава углавном из супротног табора тајим уговорима као награда за учешће у рату. Тако су Антантином блоку приступили Јапан 23. августа 1914. – јапанска војска убрзо потом заузима све њемачке далекоисточне колоније на Пацифику и у Кини, Италија 26. јула 1915. – послије потписивања тајног уговора у Лондону, Румунија 28. августа 1916. – јер су јој Савезници обећали Ердељ, Буковину и Банат. Антанти су приступили и САД 6. априла 1917. – послије њемачке објаве неограниченог подморничког рата, Грчка јуна 1917, Кина 14. августа 1917, латино-америчке државе Бразил, Боливија, Перу, Уругвај, Куба и многе друге. Блоку Централних сила прикључила се, поред Турске, и Бугарска 11. октобра 1915. – пошто јој је немачки блок обећао Македонију и источне делове Србије.

врх странице