Gtcka je planinska zemlja sa mnogo ostrva, tako da je plovidba morem bila glavni nacin transporta. Putovanja, trgovina i vodenje ratova su obicno bile pomorske aktivnosti. Grci, su bili odlicni moreplovci i mnogi gradovi-drzave su imali vojne flote. Oko 700. g. p. n. e. ratovi su se vodili sa Trirema (gore levo). Trirema, koja je bila opremljena sa 170 muskih veslaca, bila je glavna pomoc grckim vojnim flotama nekoliko stotina godina. Kasnije su i Rimljani prihvatili triremu. Svaka trirema je imala pet oficira. U bitkama su veslaci postizali ogromnu brzinu i udarali svojim brodom u neprijateljski, nanoseci mu stetu svojim metalnim bojnim ovnom na prednjem delu.
Grad-drzava Sparta nije bila demokratska drzava. Njom su upravljale vojskovodјe. Svi muski gradjani su bili vojnici. Disciplina, lojalnost i samoodricanje su bili glavni spartanski zakoni o ponasanju.Za razliku od drugih delova Grcke, Spartanci su se bavili sportom.
Atina u vreme Perikla
Atina je bila najmocnija u vreme Perikla (oko 495-429. g.
p. n. e). Tokom njegove vladavine uvedena je plata za
porotnike, tako da su cak i najsiromasniji gradani mogli da ucestvuju u sudstvu. On je ponovo izgradio Atinu posle persijskih ratova i prosirio pristaniste Pirej.
U klasicnoj Grckoj postojalo je nekoliko stotina gradova-drzava. Svaka drzava je bila koncentrisana u gradu, ali je ukljucivala i okolna sela. Vecina gradova je imala zastitne zidine. Svaki grad je imao akropolj ili ,"citadelu" na brdu i agoru ili "glavni trg". Vecina gradova-drzava je bila smestena na obali mora ili u blizini reke, da bi se olaksalo prevozenje i pristup trgovackim pristanistima.
Stara Grcka je bila kolevka demokratije ili vladavine naroda. Rec demokratija potice od dve grcke reci: demos, sto zaci "narod", i kratos, sto zaci "vladanje". U grckim gradovima-drzavama svi muski gradani su imali pravo da kazu svoje misljenje pri odlucivanju. Na javnim susretima svakom govorniku se merilo vreme vodenim satom (gore).
Gradovi na kopnenom delu Grcke uvozili su ogromne kolicine zita, vina, maslinovog ulja, slane ribe i drugih proizvoda za ishranu svog stanovnistva koje se uvecavalo. Zauzvrat su izvozili u mediteranske zemlje fino izradjene zemljane sudove, nakit i druge zanatlijske proizvode.
Grci su obozavali velike panteone bogova i boginja. Zevs je biovrhovni bog i verovalo se da zivi na planini Olimp.
Grci su ostavili veliko bogatstvo hramova, statua, vaza, nakita i zanatskih proizvoda.Njihova umetnost se razvijala vekovima, pocinjuci od prilicno krutih, ali zacudjujuce lepih dela ahajskog perioda, preko istm,.inskog savrsenstva klasicnih dela, do ekspresivnih helenistickih dela. Kasnija grcka umetnost je inspirisala umetnike
evropske renesanse. - Potpuno gore: Vaza iz 7. veka p. n. e. Gore: Konjska glava iz Partenona.
Za Grke su sportovi bili veoma vazan deo zivota i svi decaci su pocinjali da treniraju jos u najranijem uzrastu. Prve Olimpijske igre su odrzane 776. g. p. n. e. Dolazili su atleticari iz cele Grcke da se takmice, pa cak su prekidali i ratove da bi svako mogao da ucestvuje. Igre su trajale sedam dana, a ukljucivale su i verske ceremonije
Rec "filozofija" znaci "Ijubav pren mudrosti". Tales iz Mileta, koji je ziveo u 6. veku p. n. e, smatra se prvim grckim filozofom. Drugi veliki mislioci, kao, na primer, Sokrat, Platon i Aristotel, postavili su osnove zapadne filozofije koja se i danas proucava. Grcki muskarci su se okupljali u neformalnim grupama da bi raspravljali o upravljanju i novim idejama, ali verovatno i da bi razgovarali.
Postojalo je mnogo velikih grckih dramskih pisaca, kao sto su Eshil, Sofokle, Euripid i Aristofan. Njihove drame su izvodjene u polukruznim pozoristima sa strmim stranama na otvorenom. Hor je stajao pored orkestra na najnizem nivou, a glumci su igrali na pokretnoj sceni. Velika pozorista mogla su da prime 12000 gledalaca.
