Kako su se povecavala keltska populacija, tako se sirila i njihova civilizacija u Evropi, dok su trazili novu zemlju za naseljavanje i obradivanje. Iz danasnje Austrije Kelti su krenuli duz dolina reka Dunava i Rajne i oko 6. veka p. n. e. su pristigli u danasnje Franeusku, Belgiju, Spaniju, Portugaliju, Britaniju, Irsku i severnu Italiju. Isto tako su .krenuli prema istoku Balkana i oko 3. veka p. n. e. su stigli do Galicije u danasnjoj Turskoj
Kelti su verovali da, kada covek umre, ide na jedno mesto nazvano "drugi svet", za koji su mislili da mnogo lici na njihov. Kao sto pokazuju ovi grobovi u Halstatu (gore), oni su sahranjivali mrtve sa predmetima koji su mrtvima potrebni za put i novi zivot. Izmedu ostalog, bilo je i dosta hrane i pica, kao i oruzja, oruda, nakita i odece. Bogati ljudi su sahranjivani cak i sa konjima, dvokolicarna ili zapreznim kolima.
Vecini Kelta zivot je bio koncentrisan u kuci; u jednoj velikoj sobi u kojoj je cela porodica jela, spavala i obavljala svakodnevne poslove. Na sredini sobe je bila vatra koja je obezbedjivala svetlost i toplotu i koristila se za kuvanje. Jedan od, vaznih svakodnevnih poslova bilo je mlevenje zita za mesenje hleba. lito su koristili i za pripremu cicvare i piva, koji su bili vazni u ishrani. Isto tako, pripremali su i janiju i pekli meso.
Keltske kuce su obicno bile okrugle, ali su neke bile duguljaste ili u obliku kvadrata. Njihovi zidovi su bili dosta niski i napravljeni od drveta, kamena ili pletenog pruca, krovovi su se strmo spustali i bili pokriveni slamom, trskom ili koiom.(gore)
Kelti su proizvodili hranu na poljima oko svojih kuca. Njihove glavne zitarice su bili jecarn, ovas, psenica i raz. Isto tako, uzgajali su povrce: pasulj, grasak, crni luk i socivo. Cuvali su svinje zbog mesa i ovce zbog vune i mleka. Guske i kokoske su obezbedjivale perje i jaja, a pcele med koji su koristili kao zasladjivae.
Kelti su imali mnogo bogova i boginja i svi su bili tesno povezani sa svetom prirode. Neki su bili posebni za jednu grnpu Kelta, ili cak za neko mesto, kao, na primer, reku iIi izvor. Drngi su obozavani kod svih Kelta, ali nazivani su razlicitim imenima u razlicitim podrucima. Kada su trazili usluge od svojih bogova, Kelti su im prinosili zrtve. Ponekad su to bile zivotinje ili Ijudi, ali cesce pokloni u vidu cveca,
oruzje ili nakit. Epona je bila boginja konja i dobre zetve. Ponekad je prikazana kako jase konja, a ponekad je predstavljena kao konj.
Kelti su bili vesti rudari i metalski radnici, koji su koristili gvozdje i bronzu za izradu svog orudja i oruzja. Najraniji Kelti su iskopavali so u planinama oko Halstata u Austriji. So su vadili iz rudnika koznim torbama (gore). Pored izrade gvozdenog orudja, kovaci su stavljali teske gvozdene obruce na drvene toekove svojih dvokolica.
Kelti su bili hrabri i zestoki ratnici, ali su njihove vojske bile lose organizovane i primenjivale su prepad da bi porazili neprijatelja. Njihovo oruzje su bili macevi, bodezi i koplja, kao i luk i strele i pracke, a branili su se stitovima. Najbogatiji su nosili metalne slemove i pancire, ali se vecina borila gola, sarno sa zlatnom ogrlicom ili grivnom oko vrata.
Keltska odeca je bila jednostavna i prakticna. Svi delovi odece su bili izradjeni ili od platna ili od vune koju su prele i tkale zene. Oni su cesto upotrebljavali svetle boje i tkali sare po tkanini. Za pricvrscivanje su koristili broseve, kaiseve i kopce, Ratnici su nosili zlatne toke oko vrata. Drugi nakit je pravljen od zlata (gore) ili od bakra, ukrasen staklom ili
emajlom (gore).
Kelti i Rimljani su cesto dolazili u sukob, zeleci i jedni i drugi da prosire svoje teritorije, Na pocetkn su Kelti pobedjivali, ali tokom vremena je rimska vojska bolje organizovana i posle 225. g. p. n. e. Rimljani su porazili Kelte osvajajuci keltske zemlje u kontinentalnoj Evropi. Vecina Kelta je prihvatila rimski nacin zivota. Britanija je osvojena 43. g, ali keltske tvrdjave su opstale u Irskoj i Skotskoj.
Gore: Versingetroks (umro 46 g. p. n. e) bio je poglavar galskog plemena Averni. On je predvodio bunt protiv Rimljana u Galiji 52. g. p. n e. Julije Cezar ga je zarobio i odveo u Rim gde je pogubljen
