KOSOVSKE SVETINJE

Nebrojano je svetih znamenja i belega na Kosovu koji svedoce o nasem zivotu u Gospodu. Navescu samo neke.
Manastir Gracanica je zaduzbina kralja Milutina, kraljice Simonide i njihovog sina Stefana. Podignuta je 1321. godine u slavu Presvete Bogorodice i bila je stolica lipljanske mitropolije. Posle Kosovske bitke cuvala je duh naroda, bila njegovo svetiste i u vreme seobe Srba sa Kosova veliko zboriste naroda srpskog.
Crkva Samodreza je svoj danasnji izgled dobila 1927. godine. Prema narodnim pesmama u ovoj crkvi se pre boja na Kosovu pricestila srpska vojska. U pesmi "Uros i Mrnjavcevici" Marko Kraljevic je kod ove crkve kazao na kome je carstvo. Prema narodnom predanju u njoj se nalazi i grob najveceg srpskog kosovskog junaka - Milosa Obilica.
Na brdu Gradina, iznad Samodreze, nalazio se grad sa dvorcem Vuka Brankovica. U njemu je odrzana Kosovska vecera. Knez Lazar je uoci Vidovdana priredio veceru za vlastelu. Na toj veceri se Milos Obilic obrekao da ce ubiti turskog sultana Murata i tako dokazati da je nepravedno oklevetan kao moguci izdajnik u boju. Sa ove vecere ostale su cuvene reci cara Lazara, ispisane na spomeniku Kosovskih junaka:

"Ko je Srbin i srpskoga roda,
a ne doso na Boj na Kosovo
ne imao od srca poroda
ni muskoga ni devojackoga.
Od ruke mu nista ne rodilo
rujno vino ni psenica bela
gubom kapo dok mu je kolena."

Devic je manastir posvecen Vavedenju Presvete Bogorodice, poslednjni koji je srpska srednjovekovna drzava podigla na Kosovu pre konacne propasti carstva. Zaduzbina je despota Djurdja Brankovica i poslednji znak moci negdasnjih kosovskih gospodara.
Nase kosovske svetinje svedoce o nasem iskrenom pokajanju, zbog koga nas Gospod nikada nece ostaviti. Zbog toga ce Kosovo uvek biti sveta srpska zemlja

BACK