KOSOVSKI BOJ U SRPSKOJ POEZIJI
Nasa narodna bastina bogata je pesmama. One se
uglavnom dele u dve osnovne grupe: lirske i epske. Dok lirske najcesce opisuju
zensku lepotu ili su namenjene odredjenim prilikama i obicajima, epske pesme su
"pjesme junacke" koje opevaju podvige narodnih heroja u borbi za
odbranu casti, dostojanstva i vere. U tom pogledu najupecatljivije su pesme
Kosovskog ciklusa.
Kosovski boj u nasoj istoriji je simvol nepokolebljivosti jednog naroda pred
vecim i mocnijim neprijateljem. To pesme
ovog
ciklusa i opevaju. Car Lazar hrabro je poveo svoju vojsku na Kosovo:
I nastade tresak i krvava trka."
Mnogi su tamo nasli i svoje konacno utociste poginuvsi u slavu Boga. Medju njima slavni car Lazar, devet Jugovica i njihov otac Stari Jug Bogdan i brojni drugi znani i neznani:
"Kad oluja prodje vrh Kosova ravna,
Kosovo postade nepregledna jama,
Kosturnica strasna i porazom slavna."
Po tom nepreglednom polju isla je Kosovka
devojka i pojila prezivele borce. Ljube i majke verno su cekale svoje dragane i
sinove da se vrate kuci. Medju njima knjeginja Milica, zena cara Lazara, kao i
majka devet Jugovica, koje su predivno u pesmama opevane kao simbol vernosti,
hrabrosti i izdrzivosti srca zenskog pred neprebolom zbog gubitka voljenih.
Pored narodnih pesama, mnogi moderni pesnici rodoljubi opisivali su ovaj
dogadjaj sa istim zarom kao i narodni pevac. Medju njima i Milan Rakic sa pesmom
"Na Gazimestanu":
"I danas kad dodje do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja cu dati zivot otaxbino moja,
Znajuci sta dajem, i zasto ga dajem."