Историја

Савремена Француска има приближно исту површину као регија Галија у којој су у давној прошлости живели древни келтски народ Гали. Римски цар Јулије Цезар је покорио Гале у првом веку п.н.е, а они су усвојили латински језик и културу. Од латинског ће се временом развити француски језик. Од другог до петог века нове ере становници Галије су прихватили хришћанство.

У 4. веку, источну Галију су преплавила германска племена, углавном Франци. Посебна држава Француска постаје поделом Франачког царства Уговором из Вердена 843. Тада је Каролиншко царство подељено на 3 дела, при чему Француској одговара западни део.

На престолу Француске су се смењивале династије Капета, Валоа и Бурбони, које су све радиле на уједињавању и ширењу краљевине. Француска монархија је достигла врхунац у 17. веку током владавине Луја XIV. У ово време Француска је имала најбројније становништво у Европи и била најзначајнији фактор у европској политици, економији и култури.

Током Француске револуције 1789. срушено је скоро 1.200 година монархије. Тада је почео период нестабилности у коме су се смењивале републиканске, наполеонско-империјалне и монархистичке форме управљања државом. Од пада Наполеона III, године 1870, Француска је република.

У Првом и Другом светском рату Француска је била главни противник Немачке. Након Другог светског рата изгубила је велике колоније, Вијетнам и Алжир. Од 1958. (пета република), председник Француске има јаке надлежности у области извршне власти. У процесу уједињења Европе, Француска је са Немачком играла централну улогу.