BIOGRAFIJA:

Rembrant van Rejn rođen je godine 1606. kao peti sin mlinara Harmen Heritz van Rejna (Harmen Gerritz van Rijn) i žene mu Nejlhen Vilemsdr van Zajtbruk (Neelgen Willemsdr van Zuytbrouck). Otac mlinar,dobija nadimak REJN koji prenosi i na sina,a znači-sa Rajne.Po završetku Latinske škole upisao se 1620. godine na univerzitet u Lejdenu koji zapravo nije ni pohađao s obzirom da je između 1621. i 1623. u ateljeu Jakoba de Svanenburha (Jacob de Swanenburgh), lejdenskog slikara istorijskih kompozicija. Godine 1624. proveo je šest meseci kao učenik Pitera Lastmana (Pieter Lastman) u Amsterdamu, da bi po povratku u Lejden otvorio sopstvenu slikarsku radionicu u kojoj je podučavao svog prvog učenika Herarda Daua (Gerard Dou). Rembrant se 1631. preselio u Amsterdam, najveći grad holandske republike, u kome je uspeo da ostvari više nego zavidnu karijeru kao slikar istorijskih kompozicija, ali i portreta, pojedinačnih i grupnih, koje su naručivali bogati građani.

Noćna straža (Nachtwacht) je bez sumnje najpoznatija Rembrantova slika o čijem značaju najbolje govori činjenica da je u XIX veku kao njen okvir podignuta monumentalna građevina Rejksmuzeja (Rijksmuseum) u Amsterdamu.
Za slikare portreta narudžbine milicijskih kompanija bile su najisplativiji poslovi posle kojih su mogli zadovoljno da trljaju ruke. Naime, civilne snage reda i mira bile su redovni naručioci grupnih portreta koji bi, pošto je slika završena bili okačeni u sali za sastanke, ili pak u dvorani za bankete. Iz XVI i XVII veka sačuvano  je 125 ovakvih dela.

Slikanje jedne ovakve narudžbine uz vešto izbegavanje ukočenih poza nije bilo ni malo jednostavno. Naime, godinama su brojni umetnici pokušavali na raznorazne načine da doskoče ovom problemu, ali čini se da je veliki majstor Rembrant ipak pronašao najsrećnije rešenje. Njegov pristup slikanju jedne ovakve kompozicije apsolutno je najoriginalnije i najuzbudljivije u istoriji umetnosti. Umesto da predstavi članove gradske garde kako stoje u redovima, ili pak posađene oko stola, on ih je predstavio u pokretu, odnosno sam trenutak pred početak marša. Kapetan Frans Baning Kok ispružio je ruku, peta njegovog levog stopala lagano je odignuta od tla, a položaj usana govori da teko je zaustio nešto da kaže. Jedan član grupe puni pušku, bubnjar udara u oboš, pas laje, a devojčica prolazi svojim poslom. Noćna straža je poput fotografije grupe u pokretu.
Prvobitno, ovo delo bilo je namenjeno glavnom štabu strelaca, odnosno novom krilu zgrade izgrađenom 1638. godine i zamišljenom kao dvorana za prijeme na čijim zidovima je trebalo svoje mesto da nađu portreti mnogih grupa civilne garde. Sedam slika ove namene nastalo je između 1638. i 1645. a Rembrantovo delo nije našlo svoje mesto u ovoj postavi. Nažalost, dokumenta iz tog vremena nisu sačuvana, ali neki kasniji izvori kritikuju umetnikov eksplicitni kjaroskuro, odnosno odnos svetlih i tamnih površina, kao i činjenicu da je glavni snop svetlosti bačen na devojčicu. Ono što je interesantno jeste pojava mrtvog petla za devojčicinim pojasom, odnosno njegovih kandži (klauwen), koje se direktno odnose na ime ove jedinice civilne garde Klauweniers. Druga figura naglašena svetlosnim efektima je Poručnik. Naime, senka Kokovog palca i kažiprsta omeđuje figuru lava sa tri XXX, simbola Amsterdama na zlatom vezenoj odeždi poručnika.

Jedna od najpoznatijih Rembrantovih slika je Čas anatomije Doktora Nicolasa Tulpa (De anatomieles van dr Nicolaes Tulp) na kojoj je predstavljen javni čas anatomije koji je jedanput godišnje organizovala gilda amsterdamskih hirurga. Tom prilikom pred gomilom radoznalog sveta seciran je leš nekog upravo pogubljenog zločinca. Ovaj događaj bio je organizovan zimi, jer je tada nepodnošljivi smrad beživotnog trupla bio ipak unekoliko blaži, s obzirom da se telo sporije raspada na niskim temperaturama.

Godine 1632. gilda je na svom stolu imala telo Adrijana Adrijansa (Adriaan Adriaansz) zvanog Dečko, koji je 31. januara za potrebe časa anatomije bio obešen zbog niza pljački koje je počinio. Kako je Dr Tulp, praelector anatomiae, bio predsednik gilde od 1628, povodom svog drugog nastupa u ulozi vođe parade pozvao je Rembrandta da svojom kičicom ovekoveči taj trenutak. Dr Tulp stoji sa desne strane, i jedina je figura koja nosi šešir, dok sa duge strane stoji grupa koja zadivljeno sluša njegovo izlaganje. Tulp je postavljen ispred niše i tako doveden u centar pažnje. Naime, Rembrant je i ovde veoma smelo i uspešno rešio inače kod mnogih drugih umetnika statičnu kompoziciju. Uvođenjem dijagonale koja kreće od knjige ispod mrtvačevih nogu i pruža se do glave čoveka u gornjem levom uglu stvorio je utisak pokreta. Još jedna zanimljivost je da je proučavanje anatomske građe ruku uvek išlo na kraju i to na odsečenoj ruci, a prvo se otvarao stomak. Dakle, ovakav razvoj događaja naslikan je isključivo zbog toga da se posmatraču ne bi prevrnuo stomak.

Pored Noćne straže i Časa anatomije Dr Nikolasa Tulpa od bogatog Rembrantovog opusa svakako treba izdvojiti niz Autoportreta (Zelfportretten) koji svedoče o izgledu, ali i psihičkim stanjima velikog umetnika tokom različitih stadijuma života, kao i Jevrejsku mladu (De Joodse bruid) u kojima posmatrač može da uživa u salama amsterdamskog Rejksmuzeja.