Godine raspada i NATO agresija

2. mart 1988. Skupština SFRJ - Prvi veliki miting u Beogradu
Slobodan Milošević se obratio okupljenim studentima, građanima sa Kosova i Metohije i radnicima: "Uskoro će biti objavljena sva imena i želim da vam kažem da će oni koji su se poslužili ljudima da manipulišu, radi ostvarenja političkih ciljeva protiv Jugoslavije, biti kažnjeni i biti uhapšeni." Iz mase se čulo "Uhapsite Vlasija!", a Slobodan Milošević je na to uzvratio: "Ne čujem dobro, ali uhapsiću".
(prema izveštaju TV Beograd bilo oko 300.000 ljudi, a prema "ostalim" medijima između 30.000 i 50.000)

18. novembar 1988. Ušće - Državni miting ustoličenja Slobodana Miloševića
Predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević obraćajući se građanima koji su dovedeni fabričkim autobusima na Ušće rekao: "Bitku za Kosovo mi ćemo dobiti bez obzira na prepreke koje nam se postavljaju u zemlji i van nje. Pobedićemo, dakle, bez obzira što se i danas udružuju naši neprijatelji van zemlje sa onima u zemlji. A da bitku za slobodu ovaj narod dobija, znaju i turski i nemački osvajači."
(prema izveštaju TV Beograd bilo oko milion ljudi, po ostalim medijima nekoliko stotina hiljada)

9. mart 1991. Trg republike - Prvi veliki opozicioni miting
Zbog toga što TV Beograd nije želela da objavi demanti SPO, Vuk Drašković je zakazao miting srpske opozicije na Trgu republike, a glavni zahtev je bila ostavka direktora i četiri urednika državne televizije. Sa terase Narodnog pozorišta okupljenim građanima su se obratili lideri opozicije, a milicija na konjima pokušala je da rastera demonstrante. Kasnije je intervenisala vodenim topovima, tukla demonstrante, a bilo je i mrtvih: Branislav Milinović (demonstrant) i Nedeljko Kosović (policajac). Na ulicama glavnog grada pojavili su se i tenkovi. Zabranjen je rad B92 i NTV Studio B. Slobodan Milošević u izjavi na TV Beograd demonstrante nazvao "snagama haosa i bezumlja".
(prema izveštaju TV Beograd bilo nekoliko hiljada ljudi "huligana", a po nezavisnim medijima preko 50.000)

10-11. mart 1991. Terazijska česma - Prvi studentski protest
Kao odgovor na tenkove u centru Beograda, iz Studentskog grada krenuli su studenti. Na Brankovom mostu ih je sačekala policija, bacila suzavac i nekoliko njih pretukla. Zoran Đinđić pregovarao sa policijom koja je grupu od 5.000 studenata pustila da se pridruži demonstrantima-studentima kod Terazijske česme. Demonstranti imali 8 zahteva, a između ostalog ostavku Dušana Mitevića, direktora RTB i četvoro urednika TV Beograd, ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i omogućavanje rada Radija B92 i NTV Studio B.
(državni mediji govorili o grupici, a prema izveštaju NTV Studio B bilo oko 20.000

11. mart 1991. Ušće - Prvi kontramiting
U organizaciji SPS na Ušću održan miting "Za odbranu Republike, za ustavnost, slobodu i demokratiju." Uz kozaračko kolo i povike "Slobo, slobodo", "Ubice, fašisti", "Ne damo Kosovo", "Ustaše, ustaše", "Sudite Vuku". Na mitingu su govorili Dušan Matković, Petar Škundrić, akademik Mihajlo Marković, Živorad Igić i Radoman Božović. Matković je rekao da su studenti na Terazijama huligani i pozvao prisutne da krenu sa Ušća i obračunaju se sa njima.
(TV Beograd i Politika javili da je bilo 150.000 ljudi, nezavisni mediji govorili o tridesetak hiljada)

15. jun - 10. jul 1992. Studentski protest
Zbog stupanja na snagu sankcija međunarodne zajednice od 30. maja, studenti zatražili ostavku Slobodana Miloševića, predsednika Srbije. Podršku dobili od studenata Novog Sada, Niša, Kragujevca i Prištine. Delegacija studenata i profesora razgovarala sa Miloševićem koji je rekao da on ima podršku radnika, seljaka i građana, te da ne želi da podnese ostavku. Jedan od studenata posle razgovora rekao da "predsednika ni atomska bomba neće oterati". Predsednik nije podneo ostavku a sve se završilo ostavkom rektora Rajka Vračara

28. jun - 5. jul 1992. ispred Savezne skupštine - Vidovdanski sabor
Ostavku Slobodana Miloševića zatražila opozicija organizovana u DEPOS, ali i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević koji je prvi put došao u Srbiju. Prvog dana govorili Patrijarh Pavle, prestolonaslednik Aleksandar Karađođević i svi lideri opozicionih stranaka udruženih u DEPOS.
(po izveštaju RTS-a prvog dana prisustvovalo je nekoliko desetina hiljada "slučajnih prolaznika", po izveštaju Studija B 700.000, a po izveštaju stranih agencija od 200 do 500 hiljada)

Jul 1993. Savezna skupština - Hapšenje Draškovića
Pošto je poslanik SRS Branislav Vakić u Skupštini Jugoslavije nokautirao poslanika SPO Mihajla Markovića, izbile su demonstracije. Tim povodom 2. jula uhapšeni su Vuk i Danica Drašković. Posle intervencije raznih humanitarnih organizacija, dolaska gospođe Danijel Miteran, demonstracija na Trgu Republike i pisma koje je Drašković napisao Miloševiću, predsednik Srbije je abolirao bračni par Drašković.

Novembar 1996 - februar 1997. širom Srbije - Građanski i studentski protesti
Posle krađe na lokalnim izborima, kolacija Zajedno organizovala je svakodnevne proteste građana u većim gradovima Srbije. Uporedo sa građanskim otpočeli su i protesti studenata. Pištaljke i šetnja bile su karakteristika protesta, ali i kordoni milicije - dovedene iz unutrašnjosti. U jednom "probijanju kordona" učestvovala i SPC i patrijarh Pavle. Rezultati izbora (odn. pobeda opozicije na lokalnom nivou) priznati posle dolaska Felipea Gonzalesa i Miloševićevog "lex specialis-a".
(Protest je trajao tri meseca)

24. decembar 1996. Terazije - Kontramiting
SPS je organizovao kontramiting na kome je govorio i Slobodan Milošević. Na skandiranje "Slobo mi te volimo" predsednik je uzvratio "Volim i ja vas". Pre, za vreme i posle mitinga bilo je nekoliko eskcesnih situacija između pristalica koalicije Zajedno i pristalica Slobodana Miloševića. Završilo se pogibijom jednog pristalice koalicije Zajedno i teškim ranjavanjem drugog, kao i sa više desetina povređenih na obe strane. Srbija je tog dana bila na ivici građanskog rata.
(prema izveštaju RTS bilo pola miliona ljudi, a prema nezavisnim medijima samo 40.000)

2. i 3. februar 1997. Brankov most - Prebijanje građana
Zbog sprečavanja šetnji Koalicija je svoje pristalice pozvala da iz različitih pravaca dođu na Trg republike. Šetnju sa Novog Beograda predvodio je lider SPO Vuk Drašković. Ta kolona bila je, oko 20 sati, blokirana kordonom na početku novobeogradske strane mosta. Ostatak demonstranata koji je nesmetano stigao na Trg iz drugih delova grada krenuo je kroz Brankovu ulicu kako bi se pridružio Novobeograđanima. Međutim i tu kolonu koju su predvodili predsednici DS i GSS Zoran Đinđić i Vesna Pešić, dočekao je kordon na početku Brankovog mosta. Posle skoro tri sata blokade, policija je delovala istovremeno na obe strane mosta. Napad na demonstrante počeo je upotrebom vodenih topova koji su došli Pop Lukinom ulicom. Mnogi građani bili su poliveni vodom, iako je te večeri u Beogradu bilo deset stepeni ispod nule. U opštoj panici koja je nastala povređeno je više građana, a pendrekom je više puta udarena i Vesna Pešić. Policija je, u jurnjavi za demonstrantima, zašla i po dorćolskim ulicama, tako da je po svedočenju očevidaca, jedan broj građana pretučen i u Francuskoj ulici. Bilans intervencije je nekoliko desetina povređenih, među kojima i nekoliko policajaca, kao i nekoliko privedenih demonstranata

24. mart - 09. jun 1999. NATO bombardovanje
Režim Slobodana Miloševića je čak i najtragičnije trenutke u novijoj istoriji srpskog naroda koristio za bezočnu partijsku propagandu i obračunavanje sa neistomišljenicima. Okupljanje velikog broja Beograđana na antiratnim koncertima na Trgu republike za kratko vreme pretvoreno je u jeftin propagandni trik za kamere RTS-a, jer je broj posetilaca naglo opao. Na Uskrs je, ispred svog stana, ubijen novinar Slavko Ćuruvija, kao rezultat nezapamćene režimske medijske i policijske hajke vođene protiv svih političkih oponenata. Iako su sve medijske kuće evakuisane iz mirnodopskih prostorija, treća smena radnika RTS-a je očigledno namerno ostavljena u zgradi u Aberdarevoj ulici, kako bi njihova tragedija poslužila u propagandne svrhe.

Septembar 1999 - Protesti Saveza za promene
Nakon 50 mitinga širom Srbije, od 21. septembra Savez za promene i Savez demokratskih partija započeli su u petnaestak gradova svakodnevne proteste protiv režima Slobodana Miloševića. U Beogradu su, kao i u vreme protesta 1996/97. godine organizovane protestne šetnje.
29. septembra sa Trge republike krenulo je prema Dedinju, prema raznim procenama, između 30 i 80 hiljada građana. Na uglu Nemanjine ulice demonstrante je sačekao četvorostruki kordon policije iza kojeg su se nalazili vodeni topovi i oklopna vozila. Nakon razgovora sa pripadnicima MUP-a, lideri SZP pozvali su građane da sednu na asfalt. Policajci su počeli da tuku demonstrante i potiskuju ih niz Nemanjinu ulicu. Građani su počeli su da beže nazad ka raskrsnici London i prema Železničkoj stanici. Bilans policijske intervencije bio je šezdesetak povređenih demonstranata i pet policajaca.

I sutradan, 30. septembra, policija je intervenisala protiv mirnih demonstracija. Na Brankovom mostu, s novobeogradske strane kordon policije sačekao je više od 40 hiljada demonstranata u šetnji prema Palati federacije, i brutalno intervenisao, pre nego što su pristalice SZP uspele da se povuku. Batine su dobili i lideri SZP, razbijena je kamera Studija B, a dvadesetak ljudi je povređeno. Policija je ponovo tukla ljude koji su ostali da leže na zemlji, a nakon intervencije na mostu upali su u okolne kafane i pretukli goste koji su tamo sedeli.

U toku NATO bombardovanja Beograda 1999. godine gađani su i ciljevi u samom centru grada, što se najbolje vidi po priloženoj mapi.

Za skoro tri meseca (od marta do juna) bombardovanja samo par dana i noći je bilo bez vazdušne uzbune.

HRONOLOGIJA:

Dan prvi - Noć između 24. i 25. marta

Serija napada u području naselja Batajnica gde je i istoimeni vojni aerodrom. Jedna eksplozija u regionu Ralje, 30 kilometara južno od Beograda. Tri jake detonacije oko planine Avala. Pogođena je i radarska stanica u Rakovici, oštećene tri školske zgrade i spoljni zid Manastira.

Dan drugi - Noć između 25. i 26. marta

Pored batajničkog aerodroma, bombardovani Jajinci i Žarkovo.

Dan treći - Noć između 26. i 27. marta

Gađano područje Avale, Topčidera, Malog Mokrog Luga, Sremčice, Lipovice i Voždovca. Plamen zahvatio Lipovičku šumu.

Dan četvrti - Noć između 27. i 28. marta

Ponovo gađan batajnički aerodrom, Avala, Trešnja, oštećeni predškolski i školski objekti na Petlovom brdu i Vidikovcu. Ponovo zapaljena Lipovička šuma. Oštećen međunarodni civilni aerodrom Surčin.

Dan peti - Noć između 28. i 29. marta

Ponovo bombardovan aerodrom u Batajnici.

Dan šesti - Noć između 29. i 30. marta

Ponovo bombardovan batajnički aerodrom, Avala, Jakovo i Zuce.

Dan sedmi - Noć između 30. i 31. marta

Eksplozije na području Jakova i Borče. Bombardovani vojni objekti na Avali. Nekoliko projektila palo u atar sela Zuce.

Dan deseti - Noć između 2. i 3. aprila

Krstarećim projektilima pogođene zgrade republičkog i saveznog MUP u ulici Kneza Miloša. Požar u neposrednoj blizini Ginekološko-akušerske klinike i psihijatrijske bolnice "Laza Lazarević".

Dan jedanaesti - Noć između 3. i 4. aprila

Pogođena Toplana u novobeogradskom Bloku 70A, poginuo noćni čuvar. Pogođena i Policijska akademija na Banjici. Od te detonacije popucala stakla na VMA. Bombardovano skladište Jugopetrola u Rakovici. Ponovo od eksplozije gori Lipovačka šuma.

Dan dvanaesti - Noć između 4. i 5. aprila

U centru Zemuna, u Glavnoj ulici, pogođena zgrada komande RV i PVO.

Dan pedeset sedmi - Noć između 19. i 20.maja

Tri bolesnika je poginulo, a nekoliko medicinskih radnika je povređeno prilikom raketiranja Odeljenja za neurologiju KBC "Dragiša Mišović" na Dedinju. U trenutku napada u toku su bila četiri porođaja. Dve trudnice su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice. Takođe bombardovani aerodrom Batajnica, fabrika "Prva iskra" u Bariču i hangar na starom obrenovačkom drumu.

Dan pedeset osmi - Noć između 20. i 21. maja

Ponovo pogođeno skladište "Jugopetrola" na Čukarici. U tom napadu je oštećena rezidencija švajcarskog ambasadora. Nekoliko detonacija čulo se u Rakovici, Lipovičkoj šumi i Ostružnici.

Dan pedeset deveti - Noć između 21. i 22. maja

Ponovo gađano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj ulici na Čukarici. Raketirano područje Lipovičke šume i brdo Straževica u Rakovici.

Dan šezdeseti - Noć između 22. i 23. maja

Petoro radnika je povređeno u raketiranju termoelektrane "Kolubara" u Velikim Crljenima. Beograd i veći deo Srbije ostao bez struje. Gađani ciljevi u Obrenovcu, Bariču, Makišu, Lipovičkoj šumi i Rakovici.

Dan sedamdeset šesti - Noć između 7. i 8. juna

Bombardovana Batajnica. Lansirane svetleće lopte koje su obasjale gotovo čitav grad. Neeksplodirani projektili pali na Slankamen, Kotež i Zvezdaru.

<<index