Bekstvo i rad u Svetoj Gori

BEKSTVO U SVETU GORU I POSTRIG

Ustremljen svojom hristočežnjivom dušom ka svemu nebeskom, božanskom, besmrtnom, Rastko se revnosno uporno otimao i odvajao od svega svetovnog, zemaljskog, prolaznog. Čitajući pobožne knjige i žitija svetih, mladi Rastko je suverljivo negovao u sebi sudbonosnu želju: da i on, po primeru pustinjaka i isposnika,napusti dvor svoga oca,povuče se u svetu tišinu i svega sebe posveti Bogu.Provodeći svoje mladićke dane u ovoj uzvišenoj i slatkoj želji, Rastko je često i mnogo slušao, naročito od pobožnih monaha,koji su radi milostinje dolazili u Rašku i na Nemanjin dvor. Govorahu kako tamo daleko na jugu iza Soluna postoji jedna planina odvojena od sveta,koja se zove Sveta Gora. 

Na sedamnaestogodišnjeg Rastka naročito je uticao jedan ruski monah.I uz pomoć ruskog monaha Rastko odlazi  na Svetu Goru bez znanja roditelja. Čuvši roditelji neprijatan glas o sinu,odmah poslaše vojvodu i vojnike da nađu Rastka i da ga vrate. 

Rastka su našli na Svetoj Gori,ali Rastko ih je preduhitrio. U ponoć stari jeromonah,satvorivši molitvu,postriže mu vlasi s glave,i obuče ga u rizu anđeoskog lika,i izmeni mu ime Rastko imenom Sava.S jutra Sava vojvodi dade svoje staro odelo, vlasi s glave i pismo sa objašnjenjem i posla ih natrag.

nazad