FRANCISKO FRANCO

Francisko Franko (Generalísimo Francisco Franco), puno ime: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde (rođen 4. decembra 1892, umro 20. novembra 1975.) je bio diktator i šef španske države (u nekim delovima Španije od 1936, a na celoj teritoriji od 1939.) sve do smrti 1975. godine. Poznat pod nadimkom Lider Španije (Caudillo de España), službeno: Lider Španije po milosti Božijoj (Caudillo de España por la gracia de Dios), predsedavao je autoritarnom vladom Španije posle Španskog građanskog rata.

Franko je rođen u mestu Ferol u španskoj Galiciji. Njegov otac Nikolas Franko Salgado-Arauho (Nicolás Franco Salgado-Araujo) je bio mornarski oficir. Njegova majka Pilar Bahamonde de Andrade takođe potiče iz familije sa mornarskom tradicijom.

Njegovo rodno mesto je službeno nosilo naziv El Ferol del Kaudilo (El Ferrol del Caudillo) od 1938. do 1982.

Pošto je Pomorska akademija bila zatvorena od 1906. do 1913, pristupio je Pešadijskoj akademiji u Toledu 1907. Diplomirao je kao drugi poručnik 1910. godine.

Dve godine kasnije, dobio je komisiju za Maroko. Španske namere da fizički okupiraju svoj afrički protektorat uzrokovao je dug rat (1909-1927.) sa Marokancima. Taktika u odugovlačenju načinila je velike gubitke među španskim oficirima, ali je isto tako dala promociju kroz zasluge. Ovo se objašnjavalo govoreći da su oficiri mogli dobiti “mrtvački sanduk ili generalski pojas” (la caja o la faja).

Franko je uskoro stekao reputaciju kao dobar oficir. Pridružio se novoformiranim kolonijalnim španskim trupama koje su delovale kao “šok trupe”.

1916, sa 23 godine i sa dobijenim kapetanskim činom, teško je ranjen u El Biucu. Ovo ga je od tad neprestano činilo u očima domorodačke vojske kao čovek od barake (srećan čovek). Neuspešno je predlagan za najveće špansko priznanje za kavaljerstvo (Cruz Laureada de San Fernando). Uprkos tome, dobio je čin majora, što ga je učinilo najmlađim oficirom Španske armije.

Od 1917. do 1920. bio je prekomandovan na Iberijsko poluostrvo. Poslednje godine, zamenik pukovnika Hoze Milan Astrej (José Millán Astray), harizmatični oficir, osnovao je Špansku legiju stranaca. Franko postaje drugi čovek Legije i vraća se u Afriku.

Leta 1921, prekobrojna Španska armija doživela je težak poraz u Anualu od strane plemena Rif pod ođstvom braće Abd el-Krim. Legija je simbolično, ako ne materijalno, spasla špansku enklavu Melilu posle trodnevnog marša na čelu sa Frankom. 1923, već kao zamenik pukovnika Legije, unapređen je u njenog komandanta.

Iste godine oženio je Mariju del Karmen Polo (María del Carmen Polo) s kojom je imao jedno dete, kćerku Mariju del Karmen, rođenu 1926. Kum na venčanju mu je bio Kralj Alfonso XIII od Španije. Ova činjenica će ga tokom Druge španske republike okarakterisati kao monarhističkog oficira.

Unapređen u pukovnika, Franko je vodio prvi talas trupa na obali kod Alhucemasa 1925. godine. Ovaj pohod u srce teritorije plemena Abd el-Krimovih, u saradnji sa francuskom invazijom s juga, obeležilo je početak kraja Republike Rif.

Postavši najmlađi general Španije 1926, Franko je postao direktor Vojne akademije u Saragosi, zajednički koledž za sve vojne kadete.