ОСНОВНИ  УСЛОВИ  ЗА  ГАЈЕЊЕ  ВИНОВЕ  ЛОЗЕ

    Винова лоза се сматра веома скоромном биљком.Она се може гајити и на теренима који се, осим за шуме и неке друге воћне сорте, не би могли успешно користити.На успех винове лозе имају утицаја:

Клима

Винова лоза има одређенњ захтеве у погледу климе,те је потребно добро познавање климатских услова краја где се она намерава гајити.Светлост,топлота,влага (киша,магла,роса,снег и др.) и ветрови, као основни чиниоци климе, сваки на свој начин утичу на успех гајења винове лозе.За успешно гајенње винове лозе потребно је доста сунчеве светлости.Најквалитетније грожђе (нарочито винско) добија се са терена изложених сунцу, или оних поред већих водених површина.

Поједине сорте винове лозе захтевају одређену количину топлоте за успешно гајење.Свака фаза у животу винове лозе одвија се у одређеном топлотним условима, односно када средње дневне температуре достигну одређени ниво.Тако код нас кретање сокова почиње на 8-10*, Кретање окаца на 10-12*,цветање на око 18*, а сазревање грожђа на око 20-30*.Температуре ниже од 0* негативно утичу на биљку винове лозе, зависно од њеног узраста током вегетације.Тако набубрелим окцима штети тенпература већ на –3*, ластарима –1*, лишћу и гроздовима –3*, зимским окцима –20*, а старој лози –30*.

Загртањем се лоза штити од зимских мразева.Заштита од пролећних мразева се састоји у стварању димних завеса (паљење разних материја) или прскању водом у циљу спречавања да се температура у ткивима снизи и оштети кренуле зелене делове чокота.Ђубрење, нега винограда, избор сорте и подлоге доприносе да лоза сазрела уђе у зиму и буде отпорнија према измрзавању.

            Влажно време (дуге кише) у доба цветања винове лозе неповољно утиче на цветање и стварање зачетка елемената у окцима.Већа влажност у земљишту лоше утиче на развој кореновог система.Стоно грожђе сазрело у влажном периоду слабог је квалитета, слабо се траспортује и чува.У сушном периоду грожђе је лошег квалитета, а бобице ситне.Наводњавањем се, поред добре агротехникке, могу отклонити послетити последице суше.

            Ветар може бити и користан и штетан.Благ ветар повољно утиче на опрашивање цветова, спречава скупљање хладног ваздуха, регулише влажност ваздуха, спречава појаву слана и сл.На живом песку ветар покреће честикце песка, те су јаки ветрови и тим пределима веома штетни.Јаки ветрови могу оштетити надземне делове чокота.Неповољно дејство ветра спречаца се подизањем заштитних појасева око винограда (од сумског дрвећа или у комбинацији шумског дрвећа са воћкама).Магла, роса и слана неповољно утичу на винову лозу, у већој или мањој мери, зависно од стања у коме се она налази у моменту њиховаг јављања.

Земљиште

            За гајење винове лозе нису подесна тешка и хладна земљишта.На њима лоза слабо успева, а грожђе и вино су лошег квалитета.Земљиште за винову лозу треба да буде растресито, да садржи хумуса и честице песка, са доста хранљивих материја (азота, фосфора, калијума, сумпора, магнезијума и миркоелемената), што се утврђује лабораторијским анализама.Боја земљишта, такође, има утицаја на успевање винове лозе, због јачег или слабијег упијања сунчевих зрака.

            Живи песак (Суботица, Делиблатска пешчара и пешчаре око Дунава) веома се добро искориштава за гајење винове лозе на сопственом корену (без калемљења) јер на песку не може да опстане филоксера, која уништава корен домаће лозе на везаном земљишту.

Положај

   Низине и котлине нису понесни терени за успевање винове лозе, односно за квалитетну виноградарску производњу.Најпогоднији су обронци, брежуљци и равни платои уздигниутих терена, ако су окренути југу, југозападу и југоистоку.Од положаја земљишта зависи јаче или слабије осветљење, те и сазревање грожђа и лозе, а евентуално и могућност измрзавања од зимских мразева.Често се у стручним круговима чује термин `изразито виноградарско земљиште и положај`.При овом се мисли на терене на којима је успешније гајење винове лозе него осталих пољопривредних култура.Када су у питању високи приноси у виноградарству, ови терени губе онај значај који су имали раније.Добра обрада, начин узгоја и добро одабран сортимент винове лозе, могу и на другим плодним земљиштима омогућити добијање високих приноса задовољавајућег квалитета, које на тзв. правим виноградарским теренима није могуће постићи.