ЗАШТИТА  ОД  ПАРАЗИТА

    Заштита винове лозе од болести и штеточина је веома актуелна.Без ње се данас производња грожђа не може ни замислити.Чак веома велики губици наступају код неблаговремене или лоше изведене заштите.

    Пламењача (peronospora, Plasmopora viticola) је опасно и најраширеније гљивично обољење, које напада све зелене делове винове лозе.Знаци болести: одмах по кретању, на лицу листа појављују се бледожуте пеге, а на наличју, после неколико дана, бели наноси који се брзо шире.Цвати се смрежуравају а бобоице суше и опадају.Ако се болест шири у бобици за време њеног пораста, код величине зрна грашка она добија плавосиву боју и суши се, постаје тзв. кожаста бобоица

Развој гљивице у току године

1. Клице болсети које прву заразу презимљавају у опалом лишћу.Настале су у јесен претходне године.
2. Прве заразе настају уа време јаче кише у мају, или почетком јуна месеца.
3. Од настанка заразе до појаве жуте мрље на лицу листа прође 4-6 дана.Испод жуте мрље настају клице болести (конидије) оне ноћи када влажност ваздуха буде преко 80%
4. настале конидије изазваће нове заразе сваки пут када се нађу на наличју листа у капљициама воде, било од киша или росе.
5. За време лета, док траје суво и топло време, гљивица мирује.На јесен постаје поново активна, па на листовима настају нове мрље, у којима гљивица ствара зимске клице.Ту се сачува преко зиме.

    Сузбијање се врши средствима (фунгицидима) на бази бакра или органским синтетичким средствима.Третирање се врши пре зараза (превентно), односно у времену од извршене заразе листа до појаве белих превлака на наличју.Прво прскање треба обавити пошто се остваре услови за примарну заразу, јер су примарне заразе у нашим условима веома слабе.Прскање треба спровести тако да пјава конидија од прве секундарне заразе затекну опрскану лозу.Друго прскање треба обавити чимсе оствари друга секундарана зараза, а подесити га тако да лоза буде заштићена пре појаве конидија од ове заразе.Остала прскања се распоређују зависно од климатских услова, тока и јачине зараза у току лета, јула и августа месеца.

    Сива трулеж грожђа (Botritis cinerea) напада и оштећује грожђе у времену  зрења.По валжном и топлом времену у цветању, на цвастима, делимично и на листовима и младим ластарима, јављају се беличастосиве превлаке.Напада озлеђене бобице, које добију сивомрку боју.Паспаднута покожива се покрије сивом пресвлаком, плеснима.Сузбија се веома тешко, препаратима бенлајт, микродифол и др.Иначе све мере борбе против пламењаче, мере које доприносе смањују влажности ваздуха око чокота и мере које спречавају оштећење бобица, своде штете од ове болести на мању меру

    Бела трулеж грожђа се јавља сваке године у виноградима оштећеним градом.Прскањем винограда, нарочито гроздовима, одмах после града - фунгицидима, посебно бакарним, скупљање и спаљивање заражених гроздова, чим се појаве знаци болести, сматрају се препоручљивим мерама заштите.

    Црна пегавост (ekskoriza, Phomopsis viticola) изазива једна или више гљивица.Јавља се у виду црних тачака (пикниде) на кори ластара и у облику мицелија у унутрашњости окаца при дну ластара.Доњи делови (базе) ластара су обојени тамнисмеђе до виолет боје, са светлим пегама.Средина и врхови ластара су пепељасто сиви, са ситним црним тачкама.Сузбијање се врши пре кртања и по кретању ластара.Делује се на спољне органе.Пре кретања се користи натријум арсенит.После кретања третирање се врши превентивно средствима манкоцеб, толпет, папинеб и др.У нашим условима  третирање органским фунгицидима задовољавајућа зашзита се постиже у три наврата, а када је кретање ластара уједначено у два.То је време кретање ластара, односно развој 1,2 и евентуално и 3. листа