VOLFGANG
AMADEUS MOCART
Mocartova muzika smatrana je sinonimom za klasicnu
vedrinu,uravnotezenost,sklad, savrsenstvo ali i ukljucuje i ono
uznemirujuce,tragicno i filzfsko. Proziveo je nepunih 36 god. zivota.
Rodjen je u Salcburgu i vec u 3. god. pod rukovostvom svoga oca vrlo
brzo razvio svoje muzicke sposobnosti. U 6. god. vladao je tehnikom sviranja
na klavselu,a bez icije pomoci savladao je sviranje na violini i orguljama.
Prve kompozicije zapisane su ocevom rukom i poticu iz 1761 god. Mocartovo
detinjstvo proticalo je na mnogobrojnim turnejama gde je on sticao izuzetna
priznanja. Mocart je poticao iz siromasne porodice.
Becki period
Prihode je sticao davanjem casova,organizacijom koncerata na kojima je
izvodao sopstvene kompozicije-tzv. Akademijima. Pokusavao je da dobije
zaposlenje na dvoru koje bi ga materijalno obezbedilo ali nije uspeo. Smrt ga
je zadesila u bedi i dugovima. Sahranjen je u zajednickoj grobnici za siromahe.
Mocartova dela nastaju u beckom periodu stvaralastva a narocito u poslednjim
godinama zivota.
Stvaralastvo
Mocartova dela nemaju podjednaku vrednost. Deciji i
mladalacki radovi zanimljivi su sa istorijskog aspekta. Mocartov opus
ukljucuje 17 opera,preko 50 simfonija,veliki br. Dela instrumentalne
muzike-kasacije,divertimenta,serenade,kvartete,kvintete,trija,preko 30 snata
za klavir i violinu,26 klavirskih sonata,7 violinskih i 27 klavirskih
koncerata i 11 za razne instrumnte.
Opera
Mocart je napisao 17 dela (i 2 pozorisne serenade) od
kojih je danas poznato samo 5 opera.
Klasicna opera
U blasti opere ne moze da prevazidje granicenja tradicije
opere serije-njenu staticnost i mozaicnost. Poznate su uvertire Leonora
br.2 i br.3 pisane za operu Fidelio. Mocart nije bio
revolucionarista drzi se tradicije.
Ishodiste
U tradiciji koju Mocart asimiluje bile su izrazite 3
pojave:italijanska opera serija,Glukova refrmisana opera i bufo
opera(nacionalna varijanta zingspil).
Otmica iz saraja (1781-1782)
Prva Mcartova zrela opera. Pripada zanru zingspila i
zasniva se na popularnoj turskoj tematici. Ova opera kombinuje na
tradicionalan nacin opere serije i i bufo opere. Mocart je bio na poziciji
dramskog kompozitora. On je tvrdio da u operi poezija mora da bude poslusna
kcer muzike i da muzika treba da bude prijatna-nikad ne sme prestati da bude
muzika.
Figarova zenidba
Pripada zanru bufo opere. Kao osnov za liberto posluzio je
istoimeni komad dramskog pisca Bomarsea. Ovo je bila ozbiljna
komedija-komedija naravi. Premijera Figarove zenidbe bila je u Becu ali svoj
prvi uspeh dozivela je posle izvodjenja u Pragu.
Don Djovani
Bufo opera u 2 cina. Predstavlja dramatiku suprostavljanja
covekovih etickih nacela za koje vezuje mradcne demonske sile i bgato pokazuje
njihovo jedinstvo i sukobljavanje.
Carbna frula
Pisana na njemackom jeziku u tradiciji zingspila
a radnja se odvija u Egiptu. Jedna d mnogih prica vecne borbe dobra i
zla. Mocart poziva na mir ljubav,dobrozu,vernost...... Carobna frula je
izvodjena u Sikanderovom
pozoristu u noci kada je on umro.
Simfnije
Napisao je 54 simfonije. Pisao je po ugledu na italijansku
simfoniju. Poznate su:simfonija u Es duru,Praska simfonija,Pariska u De duru,g
mol,C dur......)
Koncerti
Mocart se smatra za najzasluznijeg za izgradnju koncertne
muzike klasicne forme.
Klavirski koncerti
Pisao ih je najcesce za sebe. Bio je izuzetan oijanista.
Klavirske koncerte pisao je tokom celog zivota,pa se moze primetiti postepena
evolucija stila.
Kamerna muzika
Medju kamernim delima najinteresantniji su ansmbl sa
klavirom ali i neki kvarteti. Mocart je i pored toga pisao dua,trija i
kvintete (za hornu,violinu,2viole i violoncelo.......)
Mocart pise dela koja su izmeju kamerne i simfonijske
muzike i tu spada Mala nocna muzika.
Klavirska muzika
Mocart je dela najcesce izvodio sam pa je pravio
improvizacije. Tipicni oblici su sonate i varijacije.
Crkvena muzika
Napisao je veliki br. Crkvene muzike (18 misa,7 kantata,i druga
pojedinacna dela).
1783 napisao je misu u c molu ali legendarno delo je rekvijem.
Ovo delo nije zavrsio on.
Posle njegove smrti brigu o rukopisima i celom nasledju preuzela je
njegova supruga Konstanca i 1828 izdala prvu obimnu biografiju kompozitora.