Pojam боја се односи на одређени свјетлосни осјећај физичке особине свјетлости, чија електромагнетна кретања прима наш визуелни апарат (око и дио мозга задужен за интерпретацију података), а која долазе из неког извора или се одбијају са површине неке материје. Зраке свјетлости су електромагнетска кретања тачно одређених таласних дужина. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 ангстрема. Сва остала свјетлосна кретања осјећамо другим чулним органима.Када кретање одређене таласне дужине дође до људског ока, изазива се тачно одређен надражај који има као резултат перцепцију жутог, плавог, црвеног, итд. Ако у наше око стигну у снопу кретања свих таласних дужина тада осјећамо безбојност односно бијело. Дакле, ако нека материја одбија све зраке свјетлости, тј. све свјетлосне таласне дужине, тада ту материју видимо као бијелу. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину према нашем оку, онда ту материју видимо као црну. Између те двије границе налази се цио спектар боја.

Када пустимо да бијело сунчево свјетло падне на стаклену призму, оно се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне дијелове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат називамо сунчев спектар боја. У сунчевом спектру се могу јасно видјети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине: црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те боје такође можемо видјети послије кише, када се сунчеве зраке ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја (дуга). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра.

Боја се, такође, односи на прашкасту материју или пигмент, који има својство да обоји неку површину. Пигменти, у склопу са везним средствима, се користе као средство за бојење и њиховим међусобним мијешањем се могу добити све боје.

Проблематиком боја су се током историје људске цивилизације бавили многи угледни и учени људи међу којима се нарочито истакао њемачки физичар Вилхелм Оствалд, који је и први направио данас општеприхваћену подјелу боја према хроматским својствима. Боја има различита својства: хроматска, тонска и контрастна.

pocetna