ГЕОГРАФИЈА И ИСТОРИЈА
Србија се налази на Балкану - региону југоисточне Европе (око 80% територије) и у Панонској низији - региону средње Европе (око 20% територије). Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.114,2 km. Дужина граница по државама суседима износи: Албанија 115 km, Босна и Херцеговина 302 km, Бугарска 318 km, Хрватска 241 km, Мађарска 151 km, Република Македонија 221 km, Црна Гора 203 km, Румунија 476 km.
Северни део Републике заузима равница, а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 15 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине, а највиши је врх Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2656 метара. У Србији преовлађује умерено континентална клима.
Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина, а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, као и богатство вода, потока, извора, пашњака итд.
Пловне реке су Дунав (588 km), Сава (206 km), Тиса (168 km) и делимично Велика Морава (цео ток 185 km). Остале велике реке су Западна Морава (308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Највеће језеро у Србији је Ђердапско језеро са 163 kmē (са румунским делом: 253 kmē).
У природној баштини сваке земље национални паркови заузимају посебно место. Својим укупним вредностима национални паркови надилазе границе Србије. Србија има 5 националних паркова: Ђердап, Копаоник, Тара, Шар-планина и Фрушка гора. Сви национални паркови поседују високе климатске и здравствено-рекреативне вредности.
Прве информације о српској држави потичу из VII века и династије Властимировића. Родоначелник најзначајније средњевековне српске државе, познате као Рашка, и династије Немањић је Велики жупан Стефан Немања, српски владар из XII века. Српска средњевековна држава била је под јаким политичким и културним утицајем Византије. Године 1217, током владавине Стефана Првовенчаног, Србија постаје независна краљевина, а 1346. достиже врхунац моћи као царство Стефана Душана, који се прогласио за "Цара Срба и Грка". Турци Oсманлије су поразили српско племство 1389. у Бици на Косову пољу, док су коначно загосподарили Србијом после пада Смедерева 1459. године. У периоду од 1459. до 1804, Србија је била под директном влашћу Османлијског царства.
Национални устанци у Србији, 1804. под вођством Ђорђа Петровића званог Карађорђе, и поново 1815., довели су до стварања аутономне српске кнежевине. Од 1813. до 1882. српску државу предводе кнежеви, а од 1882. краљеви династије Обреновић. Први устав Србија добија 15. фебруара 1835. године (Сретењски устав). На Берлинском конгресу 1878. Србија је добила међународно признање.
Срби у јужној Угарској су средином 19. века имали аутономију под именом Српска Војводина.
Превратом 1903. и извршењем атентата на Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу Машин, на власт поново долази династија Карађорђевић, потомци Ђорђа Петровића-Карађорђа, а за новог Краља бива изабран Петар Карађорђевић. Србија је знатно проширила своју територију на југ после победе у Балканским ратовима. Уз велике људске и материјалне жртве, Србија је допринела победи сила Антанте у Првом свтском рату.
После 1918. Србија је, уз Црну Гору једина уносећи своју државност и сувереност, била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, преименоване 1929. у Краљевина Југославија.
У Другом светском рату, делови Србије су били под окупацијом Сила Осовине, односно нацистичке Немачке и њених савезника Италије, Бугарске, Мађарске и Албаније.
Непосредно после рата, 1945., као наследница Краљевине Југославије, формирана је држава под именом Демократска Федеративна Југославија. Ову државу је сачињавало пет конститутивних република: Србија, Хрватска, Словенија, Црна Гора и Македонија. Исте године (1945) држава мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија и добила и своју шесту федералну јединицу Босну и Херцеговину.
Од 1992, после распада СФРЈ, све до 2003. Србија је чинила, заједно са Црном Гором - Савезну Републику Југославију. Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице Србија и Црна Гора. 21. маја 2006. године, одржан је референдум на коме су се грађани Црне Горе изјаснили за независност. Од 5. јуна 2006. године Република Србија самостално као независна и суверена држава наставља свој пут ка интеграцији у Европску унију.
|
|
|
|
|
|