ПОЛИТИКА
Устав Србије одређује да судови штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.
Судска власт је независна од законодавне и извршне власти.
Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом предвиђеном поступку.
Свако је дужан, извршна власт нарочито, да поштује извршну судску одлуку и да јој се повинује.
Судска власт у Републици Србији припада судовима опште надлежности и посебним судовима.
Судови опште надлежности јесу општински судови, окружни судови, апелациони судови и Врховни суд Србије.
Посебни судови су трговински судови, Виши трговински суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд.
Врховни суд Србије највиши је суд у Републици Србији, и он је непосредно виши суд за апелационе судове, Виши трговински суд, Виши прекршајни суд и Управни суд.
Виши трговински суд је непосредно виши суд за трговински суд, Виши прекршајни суд је непосредно виши суд за прекршајне судове, а апелациони суд је непосредно виши суд за окружни и за општински суд.
Грађани у Србији су једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вероисповест, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање или које лично својство.
Нико не може бити лишен слободе, осим у случајевима и у поступку који су утврђени законом. Смртна казна може се изузетно прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дела.
Грађанима је зајемчена слобода кретања и настањивања и право да напусте Републику Србију и у њу се врате. Деца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, кад то право не остварују по неком другом основу, а друга лица под условима утврђеним законом.
Српска економија је била у колапсу почетком 1990их. Србији су уведене опште санкције Савета безбедности УН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД.
Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%. БДП-ППП за 2005 је био око 41,15 милијарди долара. Док је БДП-ППП износио око 4.400 долара.
Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под шумама. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке горе и Жупа по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији. Метохија је плодна житница. Косово је највеће налазиште лигнита у Европи. Хомољске планине су налазиште бакра. Северни део Баната је богат нафтом и земним гасом.
Србија располаже са око 2.961.000 радно-способног становништва, са стопом незапослености у око 30% (Косово и Метохија око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије). Стопа инфлационог раста преко 18%.
Главни увозни партнери Србије су земље Европске уније (Немачка, Аустрија, Италија), САД, Народна Република Кина. Док Србија извози своје производе у земље бившег СССРа и Русије, БиХ-Република Српска и Република Македонија. Дефицит од увоза је око 6 милијади долара (2005, без Косова и Метохије).
Експерти процењују да ће буџет Србије бити растерећен, тј. уштедеће око две милијарде динара отцепљењем Црне Горе. За трошкове Скупштине СЦГ издвајано је 529 милиона, за кабинет председника Маровића 64 милиона, а за Генерални секретаријат СЦГ чак 625 милиона динара.
|
|
|
|
|
|