Mlada Banjalucanka Safikada, zaljubila se u jednog vojnika koji je sluzio u tvrdjavi Kastel. Ljubav je bila uzajamna. Iako je sve zvucalo kao u bajci, jednoga dana dosla je obavjest da vojnik koga je Safikada toliko voljela odlazi na daleki front. Safikada je tesko podnela odlazak svog voljenog. Ubrzo nakon njegovog odlaska dobila je vest da je njen voljeni izgubio zivot na Dalekom istoku, te je u najlepsem svadbenom ruhu pohitala pred top na tvrdjavi Kastel, koji je svaki dan oznacavao podne, i tako otisla u smrt da bi vecno bila sa svojim voljenim.

Samo mesto gde je sahranjena mlada Safikada nije sa sigurnoscu utvrdjeno. Neki govore da je ona prvobitno sahranjena u kompleksu Ferhadije u Safikadinom turbetu, koje je unisteno miniranjem Ferhadije 1993. godine, dok oni drugi spominju da se Safikadin grob nalazi na pocetku ulice koja vodi od tvrdjave Kastel do "Media marketa".

A ima li istine u ovoj legendi?
Po nekim izvorima Safikada je bila turska devojka zaljubljena u vojnika vezirske vojske sto ovu legendu stavlja u vreme izmedju 16. i 18. veka, dok drugi kazu da je ona bila iz jedne casne banjalucke porodice, a njen je ljubavnik bio austrijski vojnik koji je, po miosljenju njene porodice, bio okupator i zbog toga je bio zabranjen mladoj Safikadi. Postoji i jedna prica koja kazuje da se Safikada nije htela zaustaviti na upozorenje: "Halt!", koje je izdao jedan austrijski vojnik te je zbog toga i bila ubijena.
U mnogim od prica sporan je i top, jer koliko je poznato, nikada se pucanjem nije oznacavalo podne u gradu na Vrbasu. Da li je Safikada sahranjena na mestu koje danas posecuju mnogobrojni Banjalucani, niko se sa sigurnoscu ne usudjuje tvrditi, jer za to dokaza nema. Pri rekonstrukciji Safikadinog groba 1987. godine, utvrdjeno je da na dubini od jednog metra, ispod donje ivice spomen groba, postoji ljudski kostur polozen u smeru zapad-istok. "Prema strukturi kamena, upotrebi klamfi i obradi, kao i monumentalnosti nadgrobne ploce, grob se moze smestiti na kraj 16. veka" pisalo je u izvestaju arheologa Borisa Graljuka.

Sve u svemu, Verona ima Romea i Juliju, a Banjaluka ima Safikadu. Obje su price o tragicnim ljubavima, samo sto u ovoj banjaluckoj, u nadi za srecnu ljubav, palimo svece...