U Francuskoj polineziji, na markeskom ostrvu Hiva Oa, priroda je jos nedirnuta, a "Tahicanka" zivi - neprocenjive vrednosti! Na poljima oko gradica Overa na reci Oasi, koji se nalazi na severnom obodu Pariza, jos nisu procvetali suncokreti. Ali, 12 tih zutih ukrasa u vazi, teskih oko 40 miliona dolara, bljeste u - minhenskom muzeju! Prvo delo je rad Vinsenta van Goga, drugo Pola Gogena, dvojice genijalnih slikara rodjenih pre vek i po, za zivota malo ili nikako cenjenih, po smrti, mozda, precenjeni. Mladi majstor kicice, Van Gog, tragicno je okoncao zivot u Overu, bas kao i njegov stariji kolega i prijatelj, Pol Gogen, u Atoni na ostrvu Hiva Oi. Sudbine, zivotne i stvaralacke, i jednog i drugog slikara, ukrstale su se, na ovaj ili onaj nacin, da bi se zavrsile u siromastvu, bedi i, najzad, hicem iz pistolja i predoziranim morfijumom. Go-Go (Gogen i Gog) izrasli su na paleti impresionizma, s tim sto je Vinsent prosao holandsku skolu, izvrsio ogroman uticaj na modernu umetnost ekspresionistickim radovima, prateci u uskovitlanom obliku kretanje kicice u osmatranju pejzaza, prirode, mrtve prirode, sa naglasenom zutom bojom. Pol, osnivac Pontavenske skole, suprotstavljao se impresionistickom pravcu, a slikarski postupak mu karakterisu pojednostavljeni oblici u cvrstoj konturi, jaki kontrasti boja i ukidanje perspektive - podaci poznati, sto se ticu tehnike i stila njihovog rada. Mnogo sta je ostalo iza paleta Go-Go. I dan danas otkriva se po koja ziva slika iz njihovih biografija ili tumace od strane istoricara umetnosti, psihologa, znatizeljnika... Legende o Vinsentu i Polu, njihovim stradanjima i stranputicama, intrigantni su i ovovremenski, bez obzira na ogromnu istorijsku distancu u datumima njihovih rodjenja i smrti. Pol Gogen (1848-1903) rodjen je u Parizu, ziveo 55 leta, slikanjem se bavio poslednjih 15 godina, posle druge plovidbe na Tahiti nije se vratio u domovinu. Ubedjen u sopstvenu misiju, bio je samouveren, silovit i po nekada svirep, sto je bilo ocito u njegovim biografskim beleskama pod nazivom "Noa-Noa" gde, izmedju ostalog, pise:"Ja sam veliki umetnik i to pouzdano znam... Slika se ne pravi ni zbog cega drugog nego zato da bi bila napravljena." Imao je Pol hrabrosti da sa bojom sve sme, slikajuci i na jutenim dzakovima, kada nije imao para za odgovarajuce platno. Kao sto je Melvil uveo Polineziju u knjizevnost, isto je uradio Gogen u slikarstvu, posebno monumentalnim delom "Odakle dolazimo? Šta smo? Kuda idemo?" (1,39 x 3,74 m) koje predstavlja esenciju njegovog pogleda na zivot i umetnost. Nesudjeni lekar i mornar, propali berzanski cinovnik, Gogen se zenio dva puta na Pacifiku, Tahitiju i Hiva Oa - devojcicama od 13 do 14 godina, pored Dankinje Matu Gad u Kopenhagenu sa kojom je imao petoro dece! Domoroci, na Markeskim i Drustvenim ostrvima u arhipelagu Tuamotu gde se nalazi i Tahiti, voleli su ga, jer ih je branio od surove kolonijalne francuske vlasti. Pozdravljali su ga sa "Dodji da jedes sa nama", sto je i danas ustaljeni poziv dobrodoslice! Vrhunac Polove slikarske kreativnosti bio je do 1900, kada se zbog bolesti, hromosti i ubrzanog slepila sve vise prepustao - konjaku i cigareti. Njegova egzistencija predstavljala je svakodnevno mucenje. Vodic na Tahitiju pokazace vam danas njegov nekadasnji dom, na oko 60 kilometara od glavnog grada Papetea u podnozju brda Taravau u laguni Papearija, sada preuredjenom u muzej sa samo dva originala, kao i pecinu sa jezerom, kazu cudotvornim, ali u koje domoroci ne ulaze otada je u njemu Gogen pokusavao da izleci sifilis!