Machke su poznate po svojoj chistoci. Machke se chiste tako što ližu svoje krzno. Njihova pljuvachka je mocno sredstvo za chišcenje, ali kod ljudi može izazvati alergiju. Ljudi alergichni na machke, koji pate od polenske kojavice ili astme, uglavnom se brzo priviknu na machku sa kojom žive, dok na ostale i dalje ostaju alergichni. Mnoge od machaka uživaju da chiste ljude ili druge machke. Neke od machaka povremeno iskašljavaju lopte od krzna koje se nagomilalo u njihovim stomacima kao posledica svakodnevnog chišcenja. Dugodlake machke su sklonije ovome od kratkodlakih. Ovo se može sprechiti posebnom machjom hranom i lekovima koje olakšavaju izbacivanje krzna, kao i redovnim chešljanjem pomocu chetke sa chvrstom dlakom. Machke na chišcenje troše gotovo istu kolichinu technosti kao i na uriniranje.

        Kucne machke bi trebalo da imaju kartonsku kutiju sa peskom ili nekim slichnim rastresitim materijalom. Ona treba da služi istoj svrsi kao i toalet za ljude. Svakodnevno bi trebalo da se chisti i chesto zamenjuje novom (u zavisnosti od broja machaka koje je koriste, kao i od materijala koji se u njoj nalazi - piljevina duže ostaje chista, ali kod nekih machaka može izazvati zdravstvene probleme). Kartonska kutija je preporuchljiva i za machke koje povremeno izlaze napolje. Ona medjutim može predstavljati rizik od zaraze toksoplasmozom, narochito za trudnice i ljude sa oslabljenim imunitetom. Opasnost od zaraze može biti umanjena svakodnevnim chišcenjem kutije. Neke machke mogu se nauchiti i korišcenju toaleta.

        Dobro je da kucna machka ima drvo za oštrenje kandži, kako ne bi uništavale nameštaj, ali ga neke machke ne prihvataju. Zato nekim machkama moraju da se skracuju kandže, ali se pri tom mora paziti na vene koje se nalaze u blizini.