U odnosu na svoju velichinu, domaca machka je veoma efikasan predator. U lovu na manje kichmenjake njihova taktika zasede i prikradanja slichna je onoj kod leoparda, a po skoku i korišcenju kandži kao kod tigrova. Nakon što skoche na plen, sledi smrtonosni udarac tako što zariju svoje ochnjake u vrat žrtve i prerežu joj kichmeni stub, ili je uguše tako što joj priklješte dušnik.

        Domaca machka lovi i hrani se sa oko hiljadu razlichitih vrsti životinja, dok je kod velikih machaka taj broj manji od sto. Iako, teoretski, velike machke mogu takodje da ulove vecinu tih vrsti, to ne chine zbog male hranljive vrednosti tih životinja. izuzetak je leopard koji chesto lovi zecheve i druge manje životinje.

        Chak ce i dobro uhranjene kucne machke loviti i ubijati ptice, miševe, pacove i druge manje životinje iz okoline. One chesto svom vlasniku poklanjaju svoje trofeje. Motiv nije potpuno jasan, ali se smatra da je to prijateljsko ponašanje. Verovatno je da machka želi da bude pohvaljena za svoj simbolichan doprinos grupi.

        Machke imaju visoko specijalizovane zube i digestivni trakt prilagodjen varenju mesa. Predkutnjak i prvi kutnjak zajedno chine par koji ima ulogu da seche meso poput makaza. Ovo je prisutno i kod canine-a ali je kod feline-a visoko razvijeno. Machji jezik poseduje oštre nabore, ili papillae, pogodne za struganje mesa sa kostiju. Te papillae su u stvari male kukice okrenute unazad koje sadrže keratin i pomažu kod chišcenja. Domace machke jedu relativno malo povrca. Medjutim, uobichajeno je da machke u svoju mesnu ishranu povremeno unesu male kolichine trave ili bilja. Dok psi i medvedi obichno u svoju ishranu unose voce, bobice, korenje i med kada za to imaju priliku, machke više vole da se hrane prvenstveno mesom. Machke imaju genetsku anomaliju koja im onemogucava da osete slatko, što je verovatno povezano sa njihovom potrebom za mesom, i gotovo sigurno povezano sa njihovom averzijom prema vocu i bobicama.
 

          Poznato je da machke žvacu travu, lišce ili kucno bilje kako
bi otklonili bolove u stomaku. Neke od kucnih biljaka su štetne
po njih. Uskršnji ljiljan može dovesti do smrtonosne povrede bubrega.
Filadendron je za njih takodje otrovan. Cat Fancy ima ceo spisak
biljaka opasnih po machke.

          Neke machke obožavaju machju travu. Iako je generalno ne jedu,
chesto ce se valjati po njoj, grebati je ili žvakati. Efekat koji ova biljka
ima na njih je obichno kratak i traje samo par minuta, da bi se nakon
sat-dva ponovo javio. Još par biljaka imaju ovakav efekat na machke,
ali manjeg intenziteta.

         Machke mogu biti izbirljive u ishrani. To se dešava kada vomeronazal
postane osetljiv na odredjenu vrstu hrane, ili ukoliko je vlasnik machku
previše razmazio, tako da ce machka odbiti bilo koju vrstu hrane koju nije ochekivala.

         Mnoge od machaka zavole "ljudsku hranu", poput hleba, pomfrita, pice, supe od paradajza, palachinki, maslina i dr. Mnoštvo "ljudske hrane" nije dobro za machke; chokolada, recimo, može biti pogubna za machku zbog prisustva teobromina, mada ce retko koja machka jesti chokoladu.

        Kod machaka se može javiti i stanje kada machka žvace neobichne stvari poput tkanine, plastike ili vune. Ovakvo ponašanje je uglavnom bezopasno, ukoliko ne progutaju vecu kolichinu kad to može dovesti do fatalnog ishoda ili operacije. Ovo ponašanje najchešce se javlja kod sijamske i burmanske machke.

        Domace machke, narochito machici, obožavaju da se igraju sa kanapom. Mnoge machke ne mogu da odole kanapu koji se njiše ili nasumichno valja po podu. Ova nepopravljiva ljubav prema kanapu je chesto prikazana u crtacima ili na fotografijama, koji prikazuju mache koje se igra sa klupkom. Ova sklonost je verovatno povezana sa njihovim lovachkim instiktom. Ukoliko machka proguta kanap to može dovesti do bolesti, pa chak i smrti. Zbog toga neki ljudi u igri sa machkom koriste laser sa crvenom tachkom, ali se mnogi protive ovome zbog opasnosti po ochi machke, ali još više zbog gubitka zadovoljstva zbog uspešnog hvatanja objekta. Chinjenica da machka ne može fizichki dodirnuti laser ma koliko se trudila i neshvatanje toga šta se zapravo dešava može dovesti do toga da sasvim mirna machka postane potrešena i razdražljiva. Zbog toga se machka ne treba igrati sa laserom duže od par minuta.

        Zbog svoje male velichine, domace machke ne predstavljaju praktichno nikakvu opasnost po choveka - veci rizik predstavlja infekcija (u redjim sluchajevima besnilo) do koje može doci usled machjeg ugriza ili ogrebotine. Postoji potencijalna opasnost da machka povredi choveku ochi. Poznato je da su mnogi psi bili oslepljeni u borbi sa machkama, kada machka namerno cilja na ochi.

        Machke mogu biti pogubne za ekosistem u kome ne žive oduvek i gde pripadnici ostalih vrsta nisu imali vremena da se adaptiraju na njihov dolazak. To je u nekim sluchajevima dovelo do potpunog istrebljenja nekih vrsta.