U odnosu na svoju velichinu, domaca machka je veoma efikasan predator. U lovu na
manje kichmenjake njihova taktika zasede i prikradanja slichna je onoj kod
leoparda, a po skoku i korišcenju kandži kao kod tigrova. Nakon što skoche na
plen, sledi smrtonosni udarac tako što zariju svoje ochnjake u vrat žrtve i
prerežu joj kichmeni stub, ili je uguše tako što joj priklješte dušnik.
Domaca machka lovi i hrani se sa oko
hiljadu razlichitih vrsti životinja, dok je kod velikih machaka taj broj manji
od sto. Iako, teoretski, velike machke mogu takodje da ulove vecinu tih vrsti,
to ne chine zbog male hranljive vrednosti tih životinja. izuzetak je leopard
koji chesto lovi zecheve i druge manje životinje.
Chak ce i dobro uhranjene kucne
machke loviti i ubijati ptice, miševe, pacove i druge manje životinje iz
okoline. One chesto svom vlasniku poklanjaju svoje trofeje. Motiv nije potpuno
jasan, ali se smatra da je to prijateljsko ponašanje. Verovatno je da machka
želi da bude pohvaljena za svoj simbolichan doprinos grupi.
Machke imaju visoko specijalizovane
zube i digestivni trakt prilagodjen varenju mesa. Predkutnjak i prvi kutnjak
zajedno chine par koji ima ulogu da seche meso poput makaza. Ovo je prisutno i
kod canine-a ali je kod feline-a visoko razvijeno. Machji jezik poseduje oštre
nabore, ili papillae, pogodne za struganje mesa sa kostiju. Te papillae su u
stvari male kukice okrenute unazad koje sadrže keratin i pomažu kod chišcenja.
Domace machke jedu relativno malo povrca. Medjutim, uobichajeno je da machke u
svoju mesnu ishranu povremeno unesu male kolichine trave ili bilja. Dok psi i
medvedi obichno u svoju ishranu unose voce, bobice, korenje i med kada za to
imaju priliku, machke više vole da se hrane prvenstveno mesom. Machke imaju
genetsku anomaliju koja im onemogucava da osete slatko, što je verovatno
povezano sa njihovom potrebom za mesom, i gotovo sigurno povezano sa njihovom
averzijom prema vocu i bobicama.
Poznato je da machke žvacu travu, lišce ili kucno bilje kako |
Mnoge od machaka zavole "ljudsku hranu", poput hleba, pomfrita, pice, supe od
paradajza, palachinki, maslina i dr. Mnoštvo "ljudske hrane" nije dobro za
machke; chokolada, recimo, može biti pogubna za machku zbog prisustva
teobromina, mada ce retko koja machka jesti chokoladu.
Kod machaka se može javiti i stanje
kada machka žvace neobichne stvari poput tkanine, plastike ili vune. Ovakvo
ponašanje je uglavnom bezopasno, ukoliko ne progutaju vecu kolichinu kad to može
dovesti do fatalnog ishoda ili operacije. Ovo ponašanje najchešce se javlja kod
sijamske i burmanske machke.
Domace machke, narochito machici,
obožavaju da se igraju sa kanapom. Mnoge machke ne mogu da odole kanapu koji se
njiše ili nasumichno valja po podu. Ova nepopravljiva ljubav prema kanapu je
chesto prikazana u crtacima ili na fotografijama, koji prikazuju mache koje se
igra sa klupkom. Ova sklonost je verovatno povezana sa njihovim lovachkim
instiktom. Ukoliko machka proguta kanap to može dovesti do bolesti, pa chak i
smrti. Zbog toga neki ljudi u igri sa machkom koriste laser sa crvenom tachkom,
ali se mnogi protive ovome zbog opasnosti po ochi machke, ali još više zbog
gubitka zadovoljstva zbog uspešnog hvatanja objekta. Chinjenica da machka ne
može fizichki dodirnuti laser ma koliko se trudila i neshvatanje toga šta se
zapravo dešava može dovesti do toga da sasvim mirna machka postane potrešena i
razdražljiva. Zbog toga se machka ne treba igrati sa laserom duže od par minuta.
Zbog svoje male velichine, domace
machke ne predstavljaju praktichno nikakvu opasnost po choveka - veci rizik
predstavlja infekcija (u redjim sluchajevima besnilo) do koje može doci usled
machjeg ugriza ili ogrebotine. Postoji potencijalna opasnost da machka povredi
choveku ochi. Poznato je da su mnogi psi bili oslepljeni u borbi sa machkama,
kada machka namerno cilja na ochi.
Machke mogu biti pogubne za ekosistem
u kome ne žive oduvek i gde pripadnici ostalih vrsta nisu imali vremena da se
adaptiraju na njihov dolazak. To je u nekim sluchajevima dovelo do potpunog
istrebljenja nekih vrsta.