Afrički i azijski slonovi se razlikuju u veličini, boji i po drugim fizičkim osobinama.
Afrički slon je veći i ima šire uši koje mu prekrivaju ramena. Mužijaci mogu dostići visinu od 4 metra i mogu biti teški oko 7 000 kilograma. Ženke su manje, u proseku sa 2,8 metra visine i 3 600 kilograma. Afrički slonovi imaju svetlosivu boju iako se mogu videti i u tamnosivoj i crvenoj boji od blata u kome se kupaju. Njihove uši su nagnute prema ramenima i široke su 1,5 metar a dugačke 1,2 metra. I mužijaci i ženke imaju duge, masivne kljove.
Azijski slonovi su manji od svojih afričkih rođaka, sa ušima koje ne dolaze do ramena. Prosečan mužijak je visok 3 metra i težak 2 300 kilograma što je otprilike pola težine afričkog slona. Ženke dostižu prosečnu visinu od 2,4 metra i težinu od 3 000 kilograma. Azijski slonovi imaju tamnosivu boju kože. Uši su široke 0,75 metara a dugačke 0,6 metara. Ženke ili nemaju kljove ili su slabo razvijene.
Usprkos njihovoj veličini, slonovi hodaju skoro bez buke sa neverovatnom gracioznosti. Debeli sloj veoma čvrstog tkiva raste na bazama nogu i ublažuje šok težine. Slonovi normalno hodaju brzinom od 6 km/h i mogu trčati brzinom do 40 km/h. Izvrsni su plivači. Mogu preplivati ogromne udaljenosti bez imalo umora.
Slonovski nos i gornja usna su spojeni u dugacku, mišicavu surlu koja je građena od 150 000 mišićnih ćelija. Surla im služi kao ruka za čupanje niskog rastinja i drugog bilja, za lomljenje grana sa drveća i kao cev za disanje kada zarone. Slonovi takođe koriste surlu da usisaju vodu i da ju ubace u usta za piće ili se prskaju. Afrički slonovi imaju dve veoma fleksibilne usnice na kraju surle koje služe za podizanje malih stvari sa poda. Azijski slonovi imaju samo jednu usnu na kraju surle i koriste ju kao i Afrički slonovi.
Slonovske kljove, povijeni gore, produženi gornji sekutići su najveći i najteži zubi u životinjskom carstvu. Kljove koriste za kopanje korenja, obaranje drveća za hranu, u borbi za vreme sezone parenja i kao oružje kada brane mladunce od grabljivaca kao sto su lavovi i tigrovi. Kod mladunčeta prvi zubi počinju rasti između šestog i dvanaestog meseca života. Zubi koji postaju kljove rastu otprilike 17 cm godišnje čitavog života. Kljova jednog prosečnog Afričkog slona teži 20 do 45 kg i dugačka je 1,8 do 2,4 metra.
Kljove azijskih slonova su teške 30 kg i 1,5 metara dugačke. Masivnije kljove kod afričkih slonova i činjenica da i ženke i mužijaci imaju kljove čini ih poželjnijim metama za lovce na slonovaču.
Slonovi imaju četiri zuba, svi kutnjaci, koji imaju hrapave krajeve za gnječenje lišća, korenja i grana. Jedan zub može biti težak više od 5 kg i dugačak 30 cm. Prvi par kutnjaka se nalazi u prednjem delu usta i kada se istroše ispadaju dok se zubi iza njih pomeraju ka mestu ispalih. Novi zubi rastu na mestu onih koji su se pomerili napred. Slonovi promene šest zadnjih kutnjaka u zivotu. Kada se zadnji par zuba istroši -negde između 40-te i 60-te godine života- slon više ne može da žvaće hranu i umire od gladi. To nije neobična smrt među slonovima.
Slonovska koža je naborana i debela 2,5 cm sa slojem koji je prekriven sitnim i retkim čekinjama. Usprkos debljini njihove kože oni su podložni infekcijama koje uzrokuju larve mušica prenoseći im bolesti krvi. Slonovi se često prekrivaju prašinom i blatom da bi zaštitili kožu od raznih parazita.
Mašuci ušima stalno, hlade svoj organizam jer dovode mnoštvo kapilara i vena koje se nalaze na ušima u dodir sa vazduhom, koji hladi krv pre nego što ona nastavi da cirkuliše kroz telo. Ovaj mehanizam hlađenja moze objasniti zašto africki slon, koji je evoluirao u toplijoj klimi, ima veće uši od azijskog slona, koji je evoluirao u hladnijoj klimi. Slonovski rep nije dlakav, ali ima duge i guste čekinje, koristan alat u borbi protiv nametnika. Prosečan rep je težak 10 kg.
Slonovi slabo vide, i oči su im male u odnosu na ogromnu glavu, koja se može pomerati jako malo u obe strane. Zbog slabe pokretljivosti imaju ograničen pogled sa strane, i da bi proširio prostor vida, slon mora da okrene celo telo. Ostala čula-sluh, miris, okus i dodir- su dobro razvijena. Najosetljiviji organ je surla. Slonovi mogu namirisati vodu sa ogromnih udaljenosti i mogu čuti određene zvukove sa udaljenosti od nekoliko milja.
 |
 |
 |
 |
 |
 |