Teško je izmeriti inteligenciju bilo kog živog bića, uključujući čoveka. U svakom slučaju postoje jaki razlozi da se veruje da su slonovi sposobni da obavljaju više mentalne funkcije od većine ostalih sisara. Brzina kojom slon uči trikove, i zadatke koje mu čovek zada je neverovatna. Mladi slonovi pamte više različitih puteva do hrane i vode. Vole da se igraju, što je primećeno i kod primata i ostalih životinja za koje se smatra da su visoko inteligentne. Kroz igru slonovi razvijaju socijalne sposobnosti koje su im potrebne da bi opstali u krdu.
PONAŠANJE
Slonovi pokazuju kompleksno socijalno ponašanje, žive u porodicama koje su materijahalnog uređenja i koje predvode starije ženke. Porodice su sastavljene od sestara, rođaka, tetki, nećakinja, i njihovih mladih potomaka. Ove životinje mogu ostati zajedno i čitav život. Ako porodica postane prevelika, par ženki ju napušta da bi osnovali novo krdo. Članovi krda jedu, kupaju se i putuju zajedno. Oni obično ostaju u krugu od 40 metara od glavnih ženki. Ako su razdvojeni nekoliko sati, njihovo ponovno okupljanje je popraćeno pozdravima u koje spadaju trčanje, okretanje u mestu, dodirivanje surlama i glavama, ispuštanje glasnih zvukova. Porodica takođe brani mlade, bolesne, i povređene od grabljivaca. Kada najstarija ženka iz krda umre, kao vođu ju zamenjuje iduća najstarija.
Mladi mužijaci sa 6 godina počinju da se izdvajaju iz krda, i kako vreme prolazi oni provode sve više vremena van krda, sami ili sa drugim mladim mužijacima. Kada postanu zreli za parenje oni ili sami napuste krdo zauvek, ili ih oteraju starije ženke. Većina se pridružuje krdima koja čine samo mužijaci, dok ostali samostalno lutaju. Mužijaci u krdima se često bore, iako retko do smrti, da bi utvrdili ko je glavni u njihovom krdu.
U vreme sezonskih migracija mnoge porodice se udružuju u jedno veliko krdo, koje predvodi najstarija ženka. Ako predatori zaprete, krdo se zbije sa glavnom ženkom okrenutom neprijatelju, dok su mladunci sakriveni iza odraslih. Ako se opasnost previše približi, glavna ženka predvodi krdo u stampedo da bi porazili neprijatelja.
Slonovi komuniciraju međusobno uz pomoć dodira, zvukova i uz pomoć pokreta tela. Dodirivanje uglavnom rade surlom, i to moze biti nežni dodir majke i mladunčeta, ili šamar od strane ženke, mlađem mužijaku zbog lošeg ponašanja. Slonovi takođe ispuštaju glasove kao vid komunikacije. Ove životinje proizvode zvukove niskih frekvencija, koji mogu putovati daleko. Uz pomoć toga mogu se čuti slonovi koji su udaljeni i po nekoliko kilometara. Poslednja istraživanja dokazuju da slonovi stvarno mogu komunicirati infra-zvukom, to su zvukovi koje čovek ne može čuti.
Mnogo se pisalo i govorilo o emocionalnom životu slonova. Istraživanja divljih slonova su dokazala da su verni i da su spremni da rizikuju sopstveni život da bi zaštitili ostale u porodici. Poznato je da divlji slonovi proslavljaju rođenja novih mladunaca u krdu, a ponekad i plaču kada umre član porodice. U zarobljeništvu, slonovi se mogu vezati za neke čuvare ili cirkuske radnike, odbijajući da rade sa bilo kim drugim.
Slonovi su bitna vrsta u ekologiji šuma i savana. Dok se hrane, oni
oblikuju prostor oko sebe. Prolazeći kroz šume i džungle, buše rupe dopustajući
suncu da dopre do niskog bilja i omogućuju im rast. Čupajući travu u busenovima,
obrću zemlju i tako pomažu rast novih biljaka. U vremenima suša, kopaju rupe, iz
kojih pije i ostali divlji svet. Kada hodaju kroz šume i džungle, slonovi prave
puteve manjim životinjama i čoveku.
 |
 |
 |
 |
 |
 |