AFRIKA

Африка је други по величини свјетски континент по броју становника, као и по површини. Са 30.244.050 km2 (укључујући и острва која јој припадају) чини 20,3% укупне површине земље. У Африци живи више од 800 милиона становника што чини око једне седмине укупне људске популације.

Стари Римљани су користили име terra Africa — "земља Афра" (плурал, од "Афер") — за сјеверни дио континента, који одговара данашем Тунису, гдје се налазила Римска провинција Африка
 

Географија

Африка је континент у коме се налази 56 држава. Простире се на 30.244.050 km², укључујући и острва.

Од Европе је одвојена Средоземним морем, а од Азије Црвеним морем. Африка се на североистоку спаја са Азијом у Суецу, корз који је прокопан Суецки канал). У геополитичкој представи континената Синај (део Египта), који се налази источно од Суецког канала, се сматра делом Африке. Од најсеверније тачке (у Мароку) до најјужније тачке (у Јужноафричкој Републици) Африка је дугачка 8000 километара. Са истока на запад, Африка је дугачка 7400 километара. Дужина обале Африке је 26.000 километара.

Историја

Африка је најстарија насељена територија на Земљи и претпоставља се да људска раса потиче са тог континента.

У већем делу историје, Афика (као и остали континенти) није имала државе, већ је била насељена групама племена, краљевинама и породицама. Иако је Египат прва икад формирана држава, највећи део подсахарске Африке, са изузетком Етиопије, Нубијског краљевства и Сахела, до недавно није био организован у државе. У четрнаестом веку европски истраживачи су стигли у Африку. Преваром локалних племенских вођа, Европљани су заробили милионе Африканаца и развезли их широм света као робље. У раном деветнаестом веку европске империјалне силе су окупирале највећи део континента формирајући многе колонијалне државе, остављајући само дје независне нације (Либерија и Етиопија). Ова окупација је трајала до краја Другог светског рата, када је почело постепено проглашавање независности афричких држава. И данас највећи део афричких држава има границе које су биле повучене у доба европског колонијализма.

Демографија

Приближно 80% Африканаца живи у јужно од пустиње Сахара. Домородачко становништво Подсахарских земаља је углавном црначко. Постоје бројне варијације физичких одлика међу црначким становништвом, а најуопштенија подјела је на тип Масаи који су познати по високој грађи и на тип Пигмеји који су међу најнижим типовима на Земљи.

Банту језици су доминантни у западој, централној и јужној Африци. У пустињиКалахари у јужној Африци, живи народ познат под именом Бушмани

На сјеверу Африке живи бројна популација која не припада црначкој популацији.

Народи сјеверне Африке у највећем броју говоре Афро-Азијским језицима. У ове народе спадају и древни Египћани, Бербери, Нубијци који су проширили цивилизацију из Сјеверне Африке по античком свијету. У 600. години, Арапи муслимани су са истока прешли у Африку и освојили читав регион.

Бербери су остали у мањини у Мароку и Алжиру, док један број Бербера живи и у Тунису и Либији. Туарези и други номадски народи су већинско становништво у сахарским државама.

Народи попут Етијопљана и Сомалијаца се најчешће сматрају црнцима, али историјски гледано они су мјешаног поријекла, и везани су и за сјеверно афричку и за подсахарску културу.

Неки дијелови источне Африка, а нарочито острво Занзибар су рпихватили Арапске и муслиманске досељенике и трговце у средњем вијеку. Од почетка шеснаестог вијека Европљани попут Португалаца и Холанђана су формирали трговачке постаје и утврђења дуж западне и јужне обале Африке. Велики број Холанђана, Француза и Нијемаца су населили данашњу Јужну Африку. Њихови потомци, Африканери, су највећа бијелачка популација у Јужној Африци.

Приближно 20% Африканаца су припадници урођеничких афричких религија. Мали број Африканаца поштује Јеврејску традицију, док су у највећем броју Хришћани и Муслимани.

Језици

Постоје четири групе језика које припадају Африци.

Афро-Азијатски језици као што су берберски и семитски језици
Нигер-Конго језици као што су свахили и банту језик
Коизански језици као што је !Xóõ језик
Нилско-Сахарски језици
Енглески, француски и португалски језик су званични језици у неким државама.
 

Култура

Многе сјеверне државе од Египта до Марока се сматрају дијелом арапске културе. Јужно од Сахаре постоји велики број културних подручја, од којих су неки веома мали. Велики дио тих култура се може сматрати дијелом Банту културе.

 

Религија

У Африци постоји много распрострањених религија. Ислам 48% и Хришћанство 33% су најраширенији у великом броју држава док друге имају локалне религије које су традиција појединих племена.

 

POCETNA STRANA