BALKAN

Балкан је полуострво и географски регион, који се налази на југоистоку Европе. Ово полуострво окружено је Јадранским, Јонским, Средоземним, Егејским, Мраморним и Црним морем. Простире се између 35° и 46°53' северне географске ширине и 13°23' и 30° источне географске дужине.


Балканско полуострво. Древни назив за Балкан је Хем (Haimos) по планини на северу Тракије. Према једној легенди, планина Хем је названа по трачком тиранину Хему, кога је у двобоју убио Посејдонов син Бизант, који се сматра оснивачем истоименог града на Босфору. По другом казивању, Хем је син бога Северног Ветра Бореје, најјачег од свих ветрова и персонификација трачке планине. Био је ожењен Родопом, која му је родила сина Хебра (река Марица или Хебар). Због свађе са боговима, они су претворени у планине. Назив "Балкан" је каснијег датума по старом италском богу ватре Vulcanus-у, првенствено богу вулканске ватре, а касније и богу ковачке вештине. Овај назив односи се на планину Хем и читаво полуострво. Погрешно се сматра да је турског порекла. Наука о Балкану је балканологија, која је основана у XVIII веку, ради изучавања друштвено-политичких, културно-историјских, филозофских, фолклорних и других особености Балкана.

Географија Балкана

Географске границе Балкана су: на северу рeкa Дунав и река Сава, на југу Средоземно море, на истоку и југоистоку Црно, Мраморно и Егејско море, на западу Јонско и Јадранско море. Његове јужне обале су јако разуђене. Полуострво пресецају велики планински системи са севера према југу и југоистоку, који теже да се од Алпа, преко Егејских острва споје са планинским системом Мале Азије. То су Динарско-Шарско-Пиндски, Карпатски, Балкански и Родопски системи, са планинским висовима до 3000 m. (Рила 2925 m, Олимп 2918 m, Пинд 2914 m, Кораб 2764 m, Шара 2748 m, Проклетије 2694 m, Дурмитор 2522 m итд. Још у античко доба описане су и опеване многе планине Балкана, највише свакако Олимп, затим Хем и Родопи, али и Пинд, Тајгет, Парнас и друге. Филозоф и географ Страбон (66. г. п. н. е-19. г. н. е.) Шар планину (Skardus) назива "Веригом света" (Catena mundi). Доласком Словена на то подручје, добила је садашњи назив-Шара.

Међу рекама доминирају Дунав, Сава, река Морава, река Дрина, река Дрим, река Тимок, река Ибар, река Неретва, река Бојана, река Вардар, река Бистрица, река Струма, река Марица, река Пинеј и др. Језера су Охридско језеро, Преспанско језеро, Скадарско језеро, Острвско језеро, Костурско језеро итд.

У унутрашњости полуострва клима је умерено континентална, са високим температурама на југу до 40° у току лета и сушом, и планинска са високим снежним падавинама. У приморју клима је медитеранска. Погодни климатски и плодолошки услови пружају добре услове за развој пољопривреде, сточарства, рибарства и др.

Између планина формиране су мање или веће широке равнице, од којих је највећа Панонска низија у сливу Дунава, Саве, Драве, Тисе и Мораве. Она представља најнижи део земљишта у Панонском базену, између Алпа, Карпата, Динарских и Родопских планина. Настала је повлачењем и отицањем Панонског језера (мора) кроз Ђердапску клисуру. Језеро је било највеће за време плиоценске геолошке епохе, а постепено је отекло крајем плеиоцена и почетком холоцена, када се завршава последње глацијално Ледено доба на Балкану око 10.000. г. п. н. е. За то време биле су под ледом многе планине, као што су Олимп, Пинд, Шар-планина, Пирин, Рила, Јакупица, Проклетије, Дурмитор, Прењ и др.


Политичка карта Балкана.

Остале низије у Србији, Босни, Хрватској, Бугарској, Македонији, Тесалији, Пелопонезу и др. износе око 29% укупне површине земљишта. Претежно на југу и западу Балкана, између стрмих планина, равнице се међусобно спајају једино преко уских прелаза-обично клисура. Оваква конфигурација земљишта утицала је у прошлости на обликовање мањих људских заједница, које су касније прерастале у мање етничке групе по систему полис-држава.

Разуђене обале Балканског полуострва, многе реке, равнице и превоји, пружале су погодне услове раног насељавања са југа према северу и са истока према западу, дуж великих река и плодних равница. Својим географским положајем Балканско полуострво је од памтивека било мост и главна саобраћајница између Азије и Европе, Истока и Запада, што је допринело мултиетничком саставу, разноврсности културних и политичких утицаја и немирима у историји. То убедљиво потврђују археолошки налази разних древних култура. Ни мањег простора ни више историје. Поимање Балкана, Европе и света у целини у античко доба најбоље је описао Херодот (IV, 36), "отац историје", који наглашава, да се човек мора смејати како су многи научници нацртали земљу. Они су приказали да је земља округла као круг, да око ње теку океани и да постоје свега три континента: Европа, Азија и Либија (Африка), који су међусобно спојени.

По том схватању Европа је највећа и најдужа, те отуда и њен назив од кованице еврис-широк, простран и опс, опос-веома је налик, лице, око, тј. Европа. Њу окружује Северно море; Европа није имала име, а сада се тако зове по Кадмовој сестри из Феникије (Либан) по имену Европа. Међутим, према Хесиоду (између 800.-700. г. п. н. е.) у Теогонији (357) о стварању света и митовима о боговима Европа је Океанова и Тетина кћи, сестра Тракије, Азије и Либије. Зевсу је родила сина Додона, епонимног хероја Додоне, првог храма на Балкану. Најсевернији народи Европе били су у почетку Бореји, који су становали у Тракији и у долини Стримона, а касније Хиперборејци, који су живели на крајњем северу, са оне стране Северног Ветра, тј. Хема. Херодот даље износи да је највећа река Европе Истар (Данубиус) и да је окружују океани, како на истоку, тако и на западу.

У географском погледу Подунавље је велика област која повезује Источну и Западну Европу, Црноморске регије и Медитеран, преко својих притока и северне делове континента са централним областима Балкана. Гигантски Алпски и Карпатски планински системи деле Подунавље на Алпски или западни, Панонски или средишњи и Понтски или источни део. Река Дунав такође дели Средње Подунавље на Западни део који гравитира Динаридима, Јадранском мору и Апенинском полуострву и на велики Панонски базен на истоку. Ова низијска област, која представља најмаркантнију црту рељефа Европе, оивичена је са источне стране лучно планинским системом Карпата, Трансилванских Алпа и Старом планином.

У пределу Јужних Карпата, Дунав пролази кроз Ђердапску клисуру и тиме спаја Панонску и Влашко-Понтску низију. Ђердап је највећа клисура у Европи, дуга око 100 км, између Голупца и Кладова. Дели се на мали и велики Ђердап. Најужи део Ђердапа је код Казана, где у дужини од 9 км има ширину 150-170 m и дубину од 20-50 m, а највећа дубина му је 74 м. У Ђердапској клисури Дунав има велики пад, укупно око 30 m, брзину до 3 м/с, са просечном количином протицања воде око 5.800-6.000 2m³ /s. Клисурске стране издижу се око 600-700 m изнад речног тока. У овом делу Дунав је веома богат разноврсном рибом, а пре свега моруном, која икру баца у пролеће.

Иначе, Карпатски лук припада групи Алпског орогеног система, са висинама до 2500 m. Он је обезбеђен збијеним наборима, који се састоје од разноврсних петролошких материјала, као што су креда, глиновито-песковитих шкриљаца итд, који представљају саставне делове камена у виду облутака у речним долинама. Они ће бити главни материјали за алатке и уметничка остварења најстарије културе Средњег Подунавља каменог доба.

Народи и етничке групе Балкана

Јужнословенски народи и етничке групе:

Словенци (Словенија)
Хрвати (Хрватска, Босна и Херцеговина)
Бошњаци (Босна и Херцеговина)
Срби (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина)
Црногорци (Србија - Црна Гора)
Југословени (Србија; Црна Гора)
Муслимани (Србија; Црна Гора)
Горанци (Србија - Косово и Метохија)
Буњевци (Србија - Војводина)
Шокци (Србија - Војводина; Хрватска)
Крашовани (Румунија - Караш-Северин)
Македонци (Република Македонија)
Торбеши (Република Македонија)
Бугари (Бугарска)
Помаци (Бугарска)
 

Западнословенски народи и етничке групе:

Словаци (Србија - Војводина)
Русини (Србија - Војводина)
 

Источнословенски народи и етничке групе:

Украјинци (Молдавија - Транснистрија)
Руси (Молдавија - Транснистрија)
 

Романски народи и етничке групе:

Румуни (Румунија)
Молдавци (Молдавија)
Власи Србије (Србија)
Аромуни (Грчка)
Мегленски Власи (Грчка)
Истарски Власи (Хрватска)
 

Остали индоевропски народи:

Албанци (Албанија; Србија - Косово и Метохија; Црна Гора; Македонија)
Грци (Грчка; Кипар)
Роми (Румунија; Бугарска; Србија; Црна Гора)
Египћани (Србија - Косово и Метохија)
Ашкалије (Србија - Косово и Метохија)
 

Угро-Фински народи и етничке групе:

Мађари (Румунија; Србија - Војводина)
Секељи (Румунија)
 

Турски народи:

Турци (Турска; Кипар - Северни Кипар)
Гагаузи (Молдавија - Гагаузија)


 

POCETNA STRANA