Životno delo Volfganga Amadeusa Mocarta
 
 
 
Posle toga Mocart odlazi u Pariz i shvata da više nije dete, i da ga javnost više ne shvata ozbiljno. Što je najgore od svega u tom periodu mu umire majka. Posle toga se vraća u Salcburg.

Zbog svađa sa tadašnjim nadbiskupom Mocart odlučuje da ostavi oca i sestru i napusti grad. 1781. godine odlazi u Beč i tada počinje polako ali sigurno njegovo propadanje.

U Beču nastaju velika muzička dela kao što su opere Figarova ženidba, Don Žuan, Čarobna frula i druge instrumentalne kompozicije.

1782. godine se ženi Konstancom Veber (sestrom svoje nekadašnje velike ljubavi).

Prvih par godina u Beču Mocart uživa ugled u visokom društvu, da bi posle par godina počela strašna beda. Iako je radio od jutra do mraka jedva da su mogli podmiriti sve dugove.

Tako je Mocart sve što je ranije imao morao da založi. Propadale su mu stvari, ali mu je i zdravlje bilo sve lošije.


Jednog dana 1791. godine neko mu je tražio da napiše “Reqviem” (misu za mrtve). Mocart, pošto je osećao da mu je smrt blizu, komentarisao je da “Reqviem” piše za sebe. Sa nepunih 36 godina je umro u strašnoj bedi. Toga dana je besnela strašna oluja i par prijatelja, koji su hteli da ga isprate kako dolikuje velikom muzičaru, nisu uspeli. Pošto je Mocart sahranjen u grobnici sa ostalim siromasima, njegov grob je i dan danas ostao nepoznat.

Mocart je pisao na svim poljima muzike. Ali najviše se istakao u komponovanju opera, koje su ga uistinu i najviše privlačile. Veliki broj Mocartovih kompozicija se izvodilo na italijanskom jeziku, što je i jasno, jer je i on sam u jednom pismu upućenom svome ocu rekao, da bi radije pisao francuske opere, nego nemačke, ali najradije italijanske, nego francuske i nemačke.

Do 1780.godine Mocart je napisao mnogo opera, a najznačajnije su buffe opere “La finta semplice”,(“la finta sempliće”) “ La finta giardiniera”(“La finta đardinijera”), opere serije “ Mitridate”, (“Mitridate”) “ Lucio Silla”(“Lućo Sila” ) i pastorale “Il re pastore”(“Il re pastore”).

1780. godine nastaje “Idomeneo” (“Idomeneo”), krupan korak u stvaranju Mocartovih opera. Tad je shvatio da je opera jedno složeno scensko delo , zaokružena celina i da će njen tok prekinuti mali odvojeni delovi.

1782. godine se izvodi “ Otmica iz Seraja”, opera igračkog karaktera.
Par godina kasnije nastaju dela “ Loca del Cairo”(L'oka del Kairo”-guska iz Kaira),“Lo sposo deluso”(“Lo spozo deluzo”-razočarani mladoženja) i “Der schauspieldirektor”(“Der šaušpildirektor”) ,koja nisu baš prihvaćena u javnosti.

 

 

POCETNA STRANA