Antoni Gaudi

Rodjen je u Reusu ili Rindomsu, Spanija 25. juna 1852. godine, a umro u Barseloni, Katalonija, Spanija 10. juna 1926.godine.

Mada potice iz porodice kazandzija i kotlara, Gaudi je poceo studije arhitekture u Barseloni, Katalonija sa samo 17 godina, a diplomirao je 1878. godine. Iako je osecao malu privlacnost za zvanicnim kursevima obrazovanja u arhitekturi, za vreme studentskih dana bio je istrajan i vredan kao i cest posetilac casova filozofije LIorensa i Barba-e i lekcija estetike od Pau Mila i Fontanalsa. U njegovoj mladosti Mila i Fontanals su ziveli u Rimu, za vreme tog svog romanticnog perioda,on se preselio u krug Nazarena, Friedricha Overbecka i njegovog bratstva. Kao i u mnogim mestima u Evropi to je bilo u Kataloniji, koja je uvek odrzavala i sacuvala izvestan stepen kulturne i politicke nezavisnosti u spanskoj istoriji- romantican pokret, Renaixenca predstavlja istovremeno zainteresovanost za katalonski jezik i poeziju, kao i srednjovekovnu istoriju i arhitekturu regiona. Spanski Modernisime koji se razvijao od ovog pokreta ka kraju 19. veka imao je presudan i odlucujuci uticaj na Gaudijevu imaginaciju i vodio ga do postovanja zanatstva i kao i iskrenosti srednjovekovne umetnosti, ka mehanickoj logici inspirisanoj Viole-le-Dikovom (Viollet-le Duc) koncepcijom srednjovekovne arhitekture i ka prirodi kao izvoru inspiracije, ne samo za dekorativne detalje vec i za strukture i konstrukcije isto tako dobro. U ovom kontekstu on se takodje zainteresovao za ideje Arts and Crafts pokreta sa kojim je dosao u kontakt kroz agenciju njegovog patrona, tekstilnog zanatlije Guella 1878. godine. Posle diplomiranja projektovao je Casa Vicens u Barseloni iz perioda 1885.-9. gde su njegovi strukturni eksperimenti, kao koriscenje parabolicnih lukova najevidentniji; kreirao je licni stil koji je formirao osnovu na njegovom kompletnom oslobadjanju od istoricizma.

Godine 1883. Gaudi je dobio zadatak i narudzbu da nastavi radove na crkvi Sagrada Familia u Barseloni, gradjevine ogromne velicine.To progresivno razvija i domonopolizuje sve njegove aktivnosti, ali ta gradjevina je nazalost, ostala nedovrsena, cak do danas. Neogotski dizajn od Villara bio je vec u postanku, tako da je to Gaudi napustio, ali linije apside, jednim delom koji je sagradjen jos uvek su sadrzavale mnoge gotske uspomene, dok su venci i dekorativni detalji koji su nacrtani mnogo vise blizi detaljima iz prirode. Rad na Sagrada Familia nastavio je na Nativity facade na fasadi na istocnom transeptu. Ona se sastojala od 3 otvorena portala koji prodiru izmedju pravougaonika sa osnovom kule. Prodorne kvadratne osnove kula postavljene su dijagonalno i uzdizu se na visinu 107m tj 350 stopa i zavrsavaju se u tanke zakrivljene kruzne karakteristicne detalje krunisane delovima kapriciozne igre sa prozimajucim presecenim povrsinama, prekrivenim mozaikom. Citav kompleks ima elemente zivog sveta i stvorenja modeliran je vecim delom od strane Gaudija ukljucujuci ogromne razlicite biljke i zivotinje, kao i gomilu velikih konkavnosti pored zabata.

Kao i u Casa Batllo u Paseo de Gracia, Barcelona, u periodu od 1905. do 1907., prirodne i organske forme, jednostavno ukljucuju vrste ornamenata specijalno izlozenog na zgradi, ide se dalje ka konstituisanju bitnih strukturalnih elemenata,kao kod slucaja stubova oblika kosti, ustalasava se fasada pokrivena raznobojnim mozaikom izgledajuci kao morski talas u zavrsnoj obradi, dok preklopljeni krov podseca na leda oklopnika ili kornjace. Ova vrsta efekta je prelaz izmedju skulptoralne plastike Gaudijevih ranih godina, u periodu od 1878. do 1991. godine i strukturalnog tipa karakteristicnog za njegov kasniji period. Strukturalna plasticnost bila je jedna od glavnih karakteristika sistema dizajna korisenog od strane Gaudija za Colonia Guell crkvu u Santa Coloma de Cervello pored Barselone u periodu 1898. do 1914. godine koja je bila planirana sa znacenjem zicanog modela u vidu vrpce predstavljajuci strukturalna rebra zgrade,proporcionalno rasporedjujuci teret na svaki deo rebra. Formiranje ovih nizova stubova dali su izvrnuti oblik stubovima zgrade. To dozvoljava tip lucne strukture bez potpore bilo koje vrste, tako da su svi pritisci preuzeti od pogodnih nagnutih stubova. Taj metod je kasnije koriscen kod projektovanja broda Sagrada Familie.

U Guell parku, Barselona iz 1900. do 1914. godine Gaudi je napravio sistematsko koriscenje nagnutih potpora za zadrzane zidove i mostove. Vazna karakteristika ovog parka je obilna primena keramickog i staklenog mozaika, koji predstavlja izvanrednu celinu i ansambl snazne izrazajne apstraktne kompozicije. Casa Mila iz perioda 1905. do 1910. godine nazvan La Pedrera, kamenolom, je mozda Gaudijev najoriginalniji rad. Plasticno govoreci, sastoji se od velike kamene strukture organskog oblika, sa ritmom talasastih horizontalnih ivica, slicno obrvama i ustima, afinitet izmedju Gaudijevog rada i nadrealizma je ovde posebno evidentan.

Njegovo strukturalno remek delo je Sagrada Familia iz 1909. godine , ozidano i pokriveno talasastim membranama tankih cigli. Na kraju svoje karijere Gaudi je izjavio da prava, stroga linija pripada coveku, a jedna zakrivljena Bogu. Kratko pre svoje smrti uveo je sistem univerzalne primene, bazirane na hiperboloidima i paraboloidima, mada njegovi projekti nisu nikad strogo geometrijski. Oni uvek obezbedjuju blisku vezu sa poznatim zivim oblicima, kostima, misicima, krilima i laticama i u drugim vremenima sa pecinama i cak zvezdama i oblacima. Zbog svog povecano naglasenog individualizma, Gaudijeva arhitektura ne moze sluziti kao jezgro skole ili prateceg i sa rastucim privrzenostima ka Modernizmu . U prvoj polovini XX veka cenjenje i razumevanje ove umetnosti su bili dugo odlagani. Mozda ce najindikativnije biti da za kraj citiramo sta je Sir Nicolaus Pevsner napisao 1949. godine:

"Sagrada Familia ce bez sumnje biti procenjena kao najanahronisticniji primer vecitog juznog Baroka." da bi 1957. godine zakljucio: "Gaudi je bio jedini genije proizveden od strane Art Nuvoa."

<<<