PRIVREDA
Saradnja vlade i industrije donela je snažan moral rada, napredna tehnologija, isticanje obrazovanja i relativno mali stav distribucije (1% GDP) pomogle su Japanu napredovanje neverovatnom brzinom da bi postali jedna od najvećih privrednih sila u svetu zajedno sa SAD-om i Evropskom unijom. Tri decenije celokupani privredni rast je neobičan: 10 % u 1960., 5 % u 1970. i 4 % u 1980. godini.
Napreci vlade da ožive ekonomski rast imaju mali uspeh. Prepoznatljie karakteristike Japanske ekonomije osim rada proizvođača, dobavljača, distributera i banke su grupe zvane: Keirecu; moćna unija poduzetništva i Šunto; ugodna veza sa vladinim birokratima, garancija doživotnog zaposlenja (šušin kodžo) u velikim korporacijama i visoko neoinizirane firme. Nedavno su Japanske kompanije počele napuštati te norme radi većeg profita. Vlada Juniđiroa Koizumia je odredila ili pokušava veliku privatizaciju i inostrane invensticije radi poticanja Japanske "uspavane" ekonomije.
Japanski poljoprivredni sektor je jako zaštićen, vlada reguliše usluge male kultivizacije umesto velike kultivizacije poljoprivrede kao što je običaj Severne Amerike. Uvoz pirinča je najviše zaštićen i ujedno subjekat carinske tarife od 490% i ograničen normom od samo 3% totalne trgovine pirinča.
Japan je autonoman u pirinču (osim za potrebe pravljenja hrane od pirinča), država mora uvoziti do 50% zrnate kulture (npr. žito) i hrane za stoku. Oslanjaju se na uvoz mesa. U Japanu je najveća ribarska flota (15% svetskog ulova). Po nekim teorijama, japansko ribarenje će dovesti do osiromašenja u ribljim zalihama tune.
Industrija zauzima trećinu japanskog GDPa, zavisi o uvoženju sirovina i goriva. Japan je najbolji u automobilskoj i elektroničkoj industriji (npr. računari, mobilni telefoni...). Japan je "dom" velikih proizvođača kao što su : Tojota, Honda, Macušita, Soni, Nisan i Tošiba. Japan drži veliki market razmene visoke tehnologije kao što su: poluvodiči, industrijke hemikalije, delovi mašina i (nedavno) vazdušnog prostora. Građevina je dugo bila jedna od najvećih industrija Japana sa pomoću vladinih ugovora u civilnom sektoru. Robotika je velika ekonomska snaga, Japan poseduje 410.000 od svetskih 720.000 "radećih robota".
Uslužni sektor broji do dve trećine totalnog ekonomskog dobitka. Bankarstvo, osiguranje, posedi, nekretnine, prevoz i telekomunikacije su sve glavne industrije. Koizumijeva vlada pokušava privatizovati Japan Post, jednu od najvećih privatnih bankarskih i usluga osiguranja do 2007. god.
|
|
|
|
|
|