ZIMSKI RAT

Zimski rat je izbio kada je Sovjetski Savez napao Finsku 30. novembra 1939, tri meseca nakon početka Drugog svetskog rata. Posledica toga je da je Sovjetski Savez izbačen iz Lige Naroda 14. decembra. Sovjetski vođa Josif Staljin je očekivao da će pokoriti celu zemlju do kraja godine, ali je finski otpor uništio plan sovjetskih snaga, kojih je bilo tri puta više. Finska se držala do marta 1940, kada je u Moskvi potpisan mirovni sporazum ustupajući 10% finske teritorije i 20% njenih industrijskih kapaciteta Sovjetskom Savezu.

Rezultati rata su mešoviti. Iako su se sovjetske snage konačno uspele probiti kroz finsku odbranu, ni Sovjetski Savez ni Finska nisu izašle zadovoljne iz ovog sukoba. Sovjetski gubici na frontu su bili ogromni i međunarodni položaj zemlje je patio. Još gore, borbena gotovost Crvene armije je dovedena u pitanje i značajno je doprinela Hitlerovoj odluci da pokrene operaciju Barbaros.. Na kraju, sovjetske snage nisu ispunile svoj primarni cilj pokoravanja Finske, već su samo izborili odvajanje teritorije oko jezera Ladoge. Finci su sačuvali svoju nezavisnost i stekli su značajnu međunarodnu podršku.

Potpisivanje mirovnog sporazuma 15. marta je prekinulo francuske-britanske pripreme da pošalju podršku Finskoj preko severne Skandinavije koja bi takođe branila nemački pristup rudnicima gvožđa na planini Kiruna. Nemačka invazija Danske i Norveške 9. aprila 1940. je odvukla pažnju sveta ka borbama za zauzimanje Norveške.

Zimski rat je bio vojna katastrofa za Sovjetski Savez. Ipak, Staljin je učio iz fijaska i shvatio je da politička kontrola nad Crvenom armijom nema više učinka. Nakon Zimskog rata, Kremlj je započeo proces povratka kvalifikovanih oficira odstranjenih u Velikoj čistki i modernizaciju svojih snaga, sudbonosnu odluku koja će omogućiti Sovjetima da se odupru nemačkoj invaziji. Može se takođe reći da ni armije Francuske, Velike Britanije ili SAD nisu bile pripremljene za vođenje zimskog rata, iako je ovo neprovereno. U bici kod izbočine na kraju 1944, je viđeno da je na hiljade američkih vojnika zaglavljeno zbog vremena koje se može porediti sa skandinavskom zimom.

Na početku rata, Finska je mobilisala samo 180.000 ljudi, ali su se i ove trupe pokazale žestokim protivnikom koristeći partizansku taktiku, vrlo pokretne skijaške odrede u kamuflažnim odelima i poznavanje terena. Improvizovane bombe od benzina koje potiču iz Španskog građanskog rata su korišćene uspešno i postale su poznate u svetu pod nazivom Molotovljevi kokteli. Uslovi zime 1939/40 su bili surovi; temperature od minus -40° nisu bile neubičajene i Finci su mogli da je iskoriste u svoju korist. Često su izbegavali da se suprotstave neprijatelju na konvecionalni način, napadajući umesto toga kuhinje i sovjetske vojnike koji su bili oko logorskih vatri.

Kao dodatak, na iznenađenje i sovjetskog vođstva i Finaca, ispostavilo se da finski socijalisti nisu podržali sovjetsku invaziju, već su se borili zajedno sa svojim sunarodnicima protiv zajedničkog neprijatelja. Mnogi finski komunisti su prešli u Sovjetski Savez tridesetih godina da izgrađuju socijalizam, samo da bi završili kao žrtve Staljinove Velike čistke, koja je dovela do velikog razočarenja i otvorene mržnje prema sovjetskom režimu među socijalistima u Finskoj. Još jedan faktor je bila naprednost finskog društva i zakona posle građanskog rata koja je pomogla da se premosti jaz između različitih društvenih klasa. Ovo delimično lečenje rana nakon građanskog rata u Finskoj 1918. i finskog jezičkog razdora, se još uvek označava kao ”Duh Zimskog rata”, iako bi trebalo napomenuti da mnogim komunistima nije bilo dozvoljeno da se bore u Finskoj armiji zbog političke pozadine rata.

Sovjetska arogancija i nesposobnost je takođe bila važan faktor. Napadači nisu očekivali mnogo borbe i čak su počeli invaziju u marširajućim odredima u očekivanju brze pobede. Istorijski izveštaji obiluju činjenicama da su sovjetski vojnici napredovali prema finskim linijama rame uz rame, pevajući sovjetsku himnu. Zbog Staljinovih čistki, ukloljeno je 80% mirnodopskih komandanata, a na njihova mesta su dovedeni lojalnijiji, ali manje sposobniji oficiri. Staljin je nadgledao svoje komadante preko političkih komesara. Taktike koje su bile zastarele još u Prvom svetskom ratu su bile ponekad korišćene. Mnogi sovjetski vojnici su izgubljeni jer njihovi komadanti prosto nisu hteli ili im nije bilo dozvoljeno da se povuku.Sovjetska vojska je bila slabo pripremljena za rat u zimskim uslovima, posebno u šumama i mnogo je koristila ranjiva motorizovana vozila. Ova vozila su bila u pogonu 24 časa dnevno da se njihovo gorivo ne bi smrzlo, ali je opet bilo izveštaja o kvarovima nad motorima i nedostatku goriva. Jedan od najpoznatijih gubitaka u vojnoj istoriji je Ratinsnski incident, tokom bitke za Sumusalmi. Sovjetska 44. pešadijska divizija (oko 25.000 vojnika) skoro kompletno uništena kada je upla u zamku 300 finskih vojnika. Ova mala jedinica je uspela da zaustavi napredovanje sovjetske divizije, a 6.000 finskih vojnika je odseklo put za povlačenje Sovjetima, razbijajući ih na male grupe koje su kasnije uništavane jedna po jedna. Sovjetski gubici su išli do 23.000 ljudi, dok su Finci izgubili oko 800 ljudi. Finci su zarobili 43 tenka, 71 poljska i protiv-avionska topa, 29 protiv-tenkovska topa, 260 kamiona, 1170 konja i veliki količine oružja, municije i medicinskog materijala.Kao rezultat arogancije i nesposobnosti, Sovjeti takođe nisu uspeli da postignu odlučnu superiornost na početku rata. Finska je skupila 130.000 vojnika i 500 topova na Karelijskoj prevlaci, najvažnijem poprištem rata, a Sovjeti su napali samo sa 200.000 ljudi i 900 topova. Sovjeti su takođe skupili i 1.000 tenkova, ali su oni slabo korišćeni i trpeli su velike gubitke.Finski problemi u nedostatku opreme su takođe vredni pomena. Na početku rata, samo vojnici koji su prošli vojnu obuku su imali uniforme i oružje. Ostatak je morao da se snađe sa svojom odećom koja je naličila uniformama finske vojske uz dodatak oznaka. Ove improvizovane uniforme su dobile ime ”Model Kahander”, po ondašnjem premijeru Aimu Kahanderu. Finci su nadoknađivali svoj nedostatak opreme masovnim korišćenjem opreme, oružja i municije koje su oduzeli od neprijatelja. Na njihovu sreću, armija nije promenila kalibar svog oružja posle nezavisnosti i mogla je da koristi sovjetsku municiju. Slabo trenirani i loše vođeni sovjetski vojnici su išli pravo u ruke Fincima, dopuštajući im da šansu da zarobe ratni plen.

Primirje

Krajem zime je postalo jasno da sovjetske snage postaju iscrpljene, a nemački predstavnici su predlagali da bi Finska trebala pregovarati sa Sovjetskim Savezom. Sovjetske žrtve su bile visoke, a situacija je bila razlog političkog psramoćenja sovjetskog režima. Kako se približavalo proleće, sovjetske snage su rizikovale da budu zaglavljene u šumama i predlog mirovnih uslova je predstavljen Finskoj 12. februara. Nisu Nemci samo bili zainteresovani da se završi rat. Šveđani su takođe bili za završetak Zimskog rata, plašeći se propasti svog suseda. Kako je finski kabinet oklevao u svetlu loših sovjetskih uslova, švedski kralj Gustav V je izdao javno saopštenje, u kom potvrđuje da je odbio finske molbe za slanjem regularnih vojnika.Krajem februara, Finci su potrošili svoje zalihe municije. Takođe, Sovjetski Savez je konačno uspeo da probije prethodno neprobojnu Manerhajmovu liniju. Konačno, 29. februara, finska vlada je pristala na započinjanje pregovora. 5. marta, Crvena armija je napredovala 10-15 kilometara iza Manerhajmove linije i ušla je u predgrađa Vipurija. Finska vlada je predložila primirje istog dana, ali je sovjetska strana želela da održi pritisak i odbila je predlog sledećeg dana. Borbe su nastavljene sve do dana kada je potpisan mirovni ugovor.Sovjetski obaveštajni izvori su informisali svoje vođe da Saveznici planiraju da intervenišu u ratu, ali ne i o detaljima ili trenutnoj nespremnosti Saveznika. Zato su Sovjeti su bili primorani da traže prevremeni kraj rata pre nego što Saveznici intervenišu i objave rat Sovjetskom Savezu.Tokom četiri meseca borbi, Sovjeti su pretrpeli ogromne gubitke. Jedan sovjetski general je izjavio da je Crvena armija stekla dovoljno teritorija da sahrani naše mrtve. Procene žrtava variraju od oko 48.000 mrtvih ili nestalih, kako su govorili sovjetski zvaničnici odmah posle rata, do 270.000 prema Nikiti Hruščovu. Kao dodatak, sovjetski gubici u tehnici su bili tešli, uključujući oko 2.000 zarobljenih ili uništenih tenkova. Finski gubici su ograničeni na oko 22.830 ljudi.

Moskovski mir

Prema Moskovskom mirovnom sporazumu iz 12. marta, Finska je bila primorana da preda finski deo Karelije. Teritorija je uključivala grad Vipuri (drugi najveći grad u državi), mnogo finske industrijalizovane teritorije i značajne delove zemlje koji su još uvek držala finska vojska; skoro 10% predratne Finske. Oko 422.000 Karelijanaca, 12% finskog stanovništva, je izgubilo svoje domove. Vojnici i preostali civili su u žurbi evakuisani prema uslovima sporazumima, iako je deo civila odlučio da ostane pod sovjetskom upravom.Finska je takođe morala da preda deo Sala teritorije, Kalastajansarentsko poluostrvo u Barencovom moru i četiri ostrva u Finskom zalivu. Poluostrvo Hanko je takođe izdani Sovjetskom Savezu kao vojna baza u narednih trideset godina.Uslovi mira su bili veoma nepovoljni za Finsku. Sovjeti su dobili grad Viborg, kao dodatak njihovim predratnim zahtevima.Samo godinu dana kasnije, neprijateljstva su nastavljena u Drugom svetskom ratu.

NAZAD NA POČETNU