ANDRIĆ O BEOGRADU
"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko,promenljivo a uvek lepo;i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši;i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji,gonjen ludim vetrom,nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice;i u proleće kad izgleda da cvate i ono uporedo sa zemljom;i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima.Uvek lepo i bogato,kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude.
Ali najveći raskoš tog neba nad Beogradom,to su sunčevi zalasci.U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije,a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama.A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj tog sunca koje zalazi u ravnici,među rekama pod Beogradom,odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši.Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblese u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava."
O Beogradu napisao:Ivo Andrić,srpski nobelovac
|
|
|
|
|
|