Gen je fizička i
funkcionalna jedinica nasleđivanja, koja prenosi naslednu poruku iz
generacije u generaciju, a čini ga celovit deo
DNK potreban za sintezu jednog proteina ili jednog molekula RNK. Geni su
nanizani duž hromozoma. Gen za određeno svojstvo
uvek se nalazi na istom mestu na hromozomu koje se naziva genski lokus. Geni su linearno raspoređeni delovi hromozomske DNK. Njihova veličina (broj nukleotida DNK) i i raspored na hromozomima su stogo određeni. Građa gena je ustvari građa same DNK i ogleda se u tačno određenom redosledu nukleotida (A, T, C i G). Promena tog redosleda, manjak ili višak nukleotida rezultira u promeni funkcije gena i naziva se genska mutacija (tačkasta mutacija). |
||
Prema
funkciji koju obavljaju, gene možemo podeliti na: * strukturne i * regulatorne. |
||
Strukturni geni su: * geni koji nose šifru za protein (prepisuju se na i-RNK) i * geni koji se samo prepisuju u RNK (t-RNK, r-RNK). |
||
Regulatorni geni se ne prepisuju već se za njih vezuju molekuli koji
regulišu određene procese u organizmu. Znanja o regulatornim genima su još
uvek nedovoljna. Pripadaju im geni koji: * učestvuju u replikaciji, * učestvuju u kretanju hromozoma u deobi, * kontrolišu krosing-over i telomere koje doprinose stabilnosti hromozoma. |
||
Mapa genoma |
||
Skup svih gena u jednoj haploidnoj ćeliji je
genom. Količina DNK u genomu eukariota daleko premašuje
zbir gena koji kodiraju sve proteine prisutne u ćelijama. To znači da deo
genoma sadrži nizove nukleotida koji ne nose šifru za sintezu proteina.
Segmenti gena koji sadrže informaciju za sintezu proteina su nazvani
egzoni, a nekodirajući nizovi između njih su
introni. Dakle, geni eukariota imaju mozaičku građu: deo gena koji nosi šifru ispresecan je delovima koji ne nose šifru. Kod prokariota introni ne postoje već su njihovi geni neprekinuti nizovi kodirajućih nukleotida. Biološki značaj introna i njihova funkcija su još uvek nerazjašnjeni. Nekodirajući delovii genoma našli su praktičnu primenu u krimnologiji i sudskoj medicini poznatu kao genetički otisci prstiju. |
"Znanje.org" ne odgovara za sadrzaj pojedinacnih stranica.