KARNEVAL U RIU
Najtipicniji simbol Brazila, i najveci ugodjaj u Riu je svakako – karneval. Rio de Janeiro se smatra svetskom prestolnicom karnevala, fudbala i sambe.
Ritmovi karnevala prodiru u dusu svakog Brazilijanca, i dovode ga do transa. To je nesto neverovatno, ali gledao sam tu energiju na jednoj paradi samba skole koja je prosla Copacabanom. Cak i oni koji mrze karneval su njime opcinjeni na jedan drugaciji nacin. U karnevalu se gube granice izmedju staleskih grupi stanovnka grada Ria, izmedju realnog i imaginarnog.
Po svom poreklu, karneval potice iz Europe, i na tlo Brazila doneli su ga portugalski doseljenici. Bivsi africki robovi su karnevalu dodali svoju vrstu muzike i plesne tradicije. Vec oko 1890. godine grupe crnaca su pocele zajedno sa belcima marsirati ulicama grada Ria za vreme cetvorodnevnog karnevala.
Dok pripadnicima nizih staleza
karneval pretstavlja trenutak u kojem zaboravljaju svoju sirotinju, pripadnicima
srednjeg i viseg staleza karneval omogucava da se oslobode svojih inhibicija, i
da se “otkace”. Karneval prestavlja i svojevrsnu klasnu inverziju: siromasni
dolaze preobuceni u
raskosne kostime, i u guzvi su pomesani sa bogatima koji dolaze u hipi kosuljama
ili farmericama.
Karneval je pretstavljen mnostvom
privatnih i javnih zurki i balova na: ulicama, plazama, klubovima, jahtama.
Najvaznija stvar je da se pojavite na najmodernijem balu. Postoje pojedinci koji
tokom veceri vise vremena provedu u limuzini vozeci se sa bala na bal, nego sto
provedu na jednom mestu. Za siromasne gradjane Ria medjutim, karneval je uvek
bio i ostao kolaz muzike,
igre i pica. Najprostiji muzicki instrumenti, prosta ali freneticna igra i
popularne melodije su i dalje u osnovi karnevala u svim delovima Rio de Janeira.
Centralni dogadjaj karnevala je parada skoli sambe koja se odvija na – Sambodromu. Ova smotra se odrzava uvek nedeljom uvece. To je najkoloricniji dogadjaj celog karnevala. Svaka od ovih samba skoli pravi malu opersku scenu, pracenu karakteristicnim ritmovima sambe. Smotra samba skoli je naj-africkija u svojoj pojavi, skupa sa brazilskim “nacionalnim” ritmom sambe.
Samba skole koje poticu iz favela
i ciji su pripadnici pretstavnici najnizih drustvenih klasa medjusobno se
takmice koja ce od njih imati najluksuzniju scenu i kostime. Bogatiji ljudi
stoje sa strane, ili se cesto i sami prikljucuju povorkama u opstem ludilu koje
nastupa. Karneval je star
nekoliko stotina godina, dok je parada samba skoli relativno novijeg datuma.
Godine 1928. je prva skola sambe nastupila na karnevalu. Par godina kasnije vec
je bilo pet ovakvih skola i toliko puno gledalaca da je policija morala da
intervenise i isprazni veliki trg da bi ove grupe mogle da nesmetano prodju.
Videlo se da ce ovo nadmetanje skoli sambe da predje u tradiciju, i gradske
vlasti su resile da naprave – Sambodrom, gde ce ove kostimirane povorke
prolaziti, sa tribinama odakle ce publika da ucestvuje u celom tulumu.
Duz Sambodroma samba skole
prolaze jedna za drugom. Ispred svake od njih ide – bateria, tj. grupa sviraca (uglavnom
crnaca) koja udaraljkama drzi ritam. Iza njih idu pokretne platforme, na kojima
je smestena scena koju je doticna samba skola izabrala za ovogodisnji karneval.
To mogu biti Amazonke koje stoje u zbunju tropskoga rastinja okruzene labudovima
i papagajima; Zene
prerusene u macke ili leptire; Seksi zene obnazenih grudi sa perjanicama na
glavama; Grupa klovnova za Chaplinom na podijumu iznad; i tako dalje.
Kreativnost i raskos ovih scena i kostima se ocenjuje od strane sudija. Svaka
samba skola (koja pretstavlja odredjenu favelu) se bori za boje svoga kraja.
Takmicarski duh i konkurencija cine cuda i medju svetom koji zivi na ivici bede.
Samba kao muzicki ritam datira jos mnogo pre pojave karnevala u Riu. Smatra se da rec samba vodi poreklo od angolske reci semba, sto znaci ritmicko plesanje. Sambu su u Brazil doneli africki robovi. Vremenom ce samba postati deo brazilskog nacionalnog imidza.
Istovremeno, na ulicama Ria se odrzava i drugi deo karnevala, koji u jednoj reci pretstavlja inverziju stvarnosti: muskarci se prerusavaju u zene, deca se prerusavaju u odrasle dok se odrasli ponasaju kao deca.
Karneval zvanicno pocinje
ceremonijom kada gradonacelnik Rio de Janeira u petak uvece za vikend pred
veliki uskrsnji post ogromni kljuc grada predaje crnom Kralju, koji predseda
gradom sve do naredne srede, takozvane Pepelnice, kojom uskrsnji post zvanicno
pocinje. Smisao karnevala je davanje oduska ovozemaljskim zadovoljstvima u
poslednjim momentima pred veliki –
post.
Svakako najdinamicniji delovi
ovih ulicnih karnevala se odigravaju u radnickim predgradjima severne zone grada.
Stotine hiljada ljudi se tada nalaze na ulicama. Vecina ucesnika se na ulice
pojavljuje prerusena u travestite, klovnove, TV zvezde, tigrove ili druge
zivotinje. Grupa
muskaraca se ponekad pojavljuje prerusena u Indijance ili prostitutke.
Ceo grad se pretvara u kolaz muzike, kostima razlicitih boja i oblika, sve uz pratnju raznovrsnih komplikovanih i iscrpljujucih ritmova.
Na ulicama se dogadjaju razne aktivnost. Najcesce je to dodela nagrada za najinteresantnije kostime u ulici. Jedne je godine nagradu dobila grupa muskaraca koja je sebe nazvala “mladim udovicama”. Oni su bili raskosno obuceni u kostime zena srednje klase i svojim plesom su impresionirali sudije.
Jedna od paradi se odigrava i na Copacabani. Jedino je pravilo da ucesnici moraju biti stariji od 21 godina, kako bi mogli piti. Ali i ovo pravilo se cesto ne postuje u opstem ludilu i haosu koji prate ovaj dogadjaj.
Karnevalski spektakli su nesto vise ustogljeni u Juznoj Zoni grada (Copacabana i Ipanema) nego u siromasnijoj Severnoj Zoni. No, pogresno je zakljuciti da se karneval ne odigrava i ovde.
Osim na ulicama, festa traje i u specijalnim samba klubovima. Ulaznice za ovakve klubove su oko par stotina americkih dolara, i na njih ne dolazi svako. U takvim klubovima sviraju muzicke zvezde Brazila, i poznate brazilske TV zvezde se pojavljuju kao gosti.