MADRID

Osnovni podaci    Geografija     Klima     Istorija     Muzeji     Obrazovanje     Sport     Ulice     Saobracaj

 

Osnovni podaci

Madrid (šp. Madrid) je glavni grad Španije i autonomne pokrajine Madrid.

Region (Madrid sa okolinom) se sa oko 5 miliona stanovnika ubraja u najveće evropske metropole. Sam grad Madrid (bez predgrađa) je sa svojih 3,1 milion stanovnika, posle Londona i Berlina, treći najveći grad u Evropskoj Uniji.

Madrid je, kako od nacionalnog, tako i od internacionalnog značaja za trgovinu i finansije i politički je i kulturni centar Španije. Glavni grad je središte španske uprave, pa osim kralja, u njemu žive katolički biskup i važni pripadnici vlade i vojske. Ovde je smešteno šest univerziteta, razne visoke škole, mnoga pozorišta, muzeji i druge kulturne ustanove.
Sadržaj


Geografija

Madrid se nalazi u srcu Španije na 665 m nadmorske visine, smešten je na obali male reke Manzanares i pripada istorijskom predelu Kastilje. Severozapadno od grada izdiže se planina Sijera de Gvadarama sa vrhom Penjalara visine 2.429 m. Na istoku se pruža dolina Enares prožeta železničkim i autoputevima koji vode do Saragose i Barselone. Oko 50 km južno, na Tahu, smešten je Toledo, nekadašnji glavni grad Kastilje.


Klima

Zbog nadmorske visine od 665 m i kontinentalne klime, leta su toplija i suvlja, a zime u Madridu su hladnije od onih u primorskim gradovima na Sredozemlju.


Istorija

Madrid je za evropske odnose mlada metropola. U periodu od 852. do 886. godine podignuto je mavarsko utvrđenje (alkasar) na mestu današnje madridske kraljevske palate. Utvrđeno mesto bilo je nazvano Magerit, a od 939. Madšrit i od 1038. Madrid. Gradske zidine iz perida arapske vladavine održale su se do danas. 1309. održan je prvi sastanak Kastiljanskog gradskog parlamenta (Cortes de Castilla) na čelu sa Fernandom IV.

Zasedanjem parlamenta 1561, kao i zasedanjem 1588. uprave iz nedaleko smeštenog Toleda na čelu sa Felipeom II počeo je uspon grada. Izuzev manjeg prekida u periodu od 1601. do 1606 , Madrid je zvanično bio glavni grad Španije, što je i danas. Deo Madrida koga su podigli španski Habzburgovci i danas se zove austrijski Madrid (“El Madrid de los Austrias”). U ovom periodu sagrađeni su Puerta del Sol, Deskalzas Reales, Palasio de Useda, Plasa de la Vilja i znamenito delo habzburške arhitekture Plasa Major kao i katedrala San Isidro.

Između 1701. i 1713. godine Španija je bila u ratu, a 1706. usledila je engleska i portugalska vladavina. Od 1808. do 1813. Madrid je bio u francuskom posedu i tada je kralj bio Žozef Bonaparta, stariji Napoleonov brat. Naravno da Žozef i njegova žena Žili nisu bili prihvaćeni tako da zapravo ni nisu bili pravi vladari. Ustanci zbog njihove navodne vladavine počeli su da se dižu od 2. maja 1808. godine. Ovi osvajači ili, bolje reći prolaznici, su srušili manastir i celu jednu gradsku četvrt, kako bi napravili trg.

Od 1833. do 1876. godine bio je još jedan rat, a pritom je besnela i epidemija kolere. 1873. godine proglašena je prva republika pod diktatorom Emilijom Katelarom, a 1923. usledila je vojna diktatura pod generalom Migelom Primom de Ribejrom. U Madridu je 14. aprila 1931. proglašena Druga Republika. U Španskom građanskom ratu vođenom od 1936. do 1939. godine, do 28. marta Madrid je pretrpeo velika razaranja italijanskim i nemačkim bombardovanjem. Posle rata diktatura Fransiska Franka sprovodila se do 1975. Povodom toga od 1965. do 1973. održavani su stalni štrajkovi i protesti studenata. Nakon Frankove smrti 1975. godine kralj Huan Karlos I sproveo je demokratizaciju.

Godine 2004. je bio meta islamskih terorista i tada je poginulo 192 ljudi.


Muzeji

U ulici Paseo del Prado nalaze se u takozvanom muzejskom trouglu tri muzeja umetnosti koja su od svetskog značaja. To su: Muzej Prado, Nacionalni muzej i umetnički centar Kraljica Sofija i Muzej umetnosti Tisen-Bornemica.
Музеј уметности, Прадо.

Muzej umetnosti, Prado.

Muzej Prado (šp. Museo del Prado) se nalazi na istoimenom šetalištu, Paseo del Prado i pripada najvažnijim slikarskim muzejima sveta i nudi jedinstveni spektar evropske umetnosti: Slike Goje, El Greka, Van Goga ...

Nacionalni muzej i umetnički centar Kraljica Sofija (šp. Museo Nacional Centro de Arte Reina Sofía) je nazvan po španskoj kraljici Sofiji i obuhvata kolekciju slika i skulptura značajnih umetnika 20. veka: Pabla Pikasa, Salvadora Dalija, Huana Grisa. Jedna od najvažnijih slika ovog muzeja (od istorijskog značaja za Španiju), je Pikasova slika-mural Gernika.

Muzej umetnosti Tisen-Bornemica (šp. Museo Thyssen-Bornemisza) je jedan od najznačajnijih muzeja privatne kolekcije slikarstva u svetu, sa slikama koje datiraju iz doba romanike i gotike.

Nacionalni arheološki muzej nudi zbirku predmeta iz perioda od praistorije do srednjeg veka. Posebno interesantan i totalno različit od ostalih muzeja je Muzej šunke (šp. Museo de Jamón), jer predstavlja izložbu šunke koja visi na tavanicama i zidovima. Postavka ovog čudnog muzeja stalno se menja kako bi sveže mirisala.
 

Obrazovanje

Madrid je univerzitetski grad. U njemu se nalaze Univerzitet Komplutense, Madrid (UCM) koji je 1508. otvoren u predgrađu Alkale de Enares, a od 1836. je premešten u Madrid, Univerzitet Komiljas (1982.), Politehnički Univerzitet (UPM, 1971.). Nezavisni univerzitet (UAM, 1968.), Univerzitet Karlos III (UC3M, 1989.) i Univerzitet Kralj Huan Karlos (1996.). Ovde se nalaze Kraljevska španska akademija, Akademija umetnosti, prirodnih i društvenih nauka.
 

Sport

U Madridu se nalaze fudbalski klubovi Real Madrid i Atletiko Madrid.
 

Ulice

La Puerta de Alkala.

Ulica Alkala je raskošna ulica koja se prostire od Puerta del Sol i vodi u pravcu predgrađa Alkala de Enares. Između Puerta del Sol i Plasa de Sibeles nalaze se reprezentativne građevine.

Paseo del Prado je veoma široka ulica koja vodi od železničke stanice Atoća do Plasa de Sibeles. U njoj su veliki hoteli i muzej Prado.

Paseo de la Kasteljana je najvažnija ulica Madrida, a počinje na trgu Kolumbo(Plaza Colón) i ide u pravcu severa.

Gran Vija je ulica u kojoj je red velikih bioskopa, modnih prodavnica i špansko telefonsko udruženje Telefonika.

Po ulici Uertas nazvana je čitava četvrt u kojoj su živeli i radili poznati pisci kao što su Servantes, Lope de Vega, Kevedo, Gongora ... Osim mesta, za njih je zajedničko i vreme, jer su oni bili pisci, pesnici i dramaturzi Zlatnog veka. Ovo je jedna od najvažnijih pešačkih zona.
 

Saobraćaj

Madrid raspolaže industrijom automobila, aviona, tekstila, prehrambenom i hemijskom industrijom.

U glavnom gradu Španije ukrštaju se autoputevi i železničke pruge. Grad ima tri železničke stanice: Atoča, Čamartin i Vikalvara. Mreža madridskog metroa pripada jednoj od najvažnijih u svetu, a osim toga Madrid je veoma dobro povezan sa svojih predgrađima.

Internacionalni aerodrom Madrida, Barahas, smešten je na severoistoku grada i do njega se brzo stiže metroom.

Nazad