ISTORIJA
Tokom 17. i 18. veka Francuska je osnovala kolonije u Severnoj Americi, Novu Francusku (dolina reke Sent Lorenc), Luizijanu i na ostrvima Kariba. Novu Francusku je izgubila u ratu protiv V. Britanije 1763, a Luizijanu je Napoleon 1803. prodao SAD-u. U 19. veku Francuska je stvorila veliko kolonijalno carstvo u Africi, Aziji (Indokina), i ostrvima Pacifika.
Nakon Drugog svetskog rata, Francuska je dala nezavisnost gotovo svim svojim kolonijama. Naročito su bili krvavi ratovi za nezavisnost Vijetnama i Alžira.
U Prvom i Drugom svetskom ratu Francuska je bila glavni protivnik Nemačke, i izašla je kao pobednik iz oba sukoba. Međutim, Francuska je platila visoku cenu u izgubljenim životima, materijalnom razaranju i gubitku statusa ekonomske, političke i vojne velesile.
Od 1958. (peta republika), predsednik Francuske ima jake nadležnosti u oblasti izvršne vlasti. Poslednjih decenija Francuska je sa Nemačkom igrala centralnu ulogu u integraciji zemalja Evrope u Evropsku Uniju. Evro je uvden kao nacionalno sredstvo plaćanja 1999. Pre toga korišćena je tradicionalna valuta Francuske: francuski franak.
Francuska je jedna od 5 stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Na prestolu Francuske su se smenjivale dinastije Kapeta, Valoa i Burboni, koje su sve radile na ujedinjavanju i širenju kraljevine. Francuska monarhija je dostigla vrhunac u 17. veku tokom vladavine Luja XIV. U ovo vreme Francuska je imala najbrojnije stanovništvo u Evropi i bila najznačajniji faktor u evropskoj politici, ekonomiji i kulturi.
Tokom Francuske revolucije 1789. srušeno je skoro 1.200 godina monarhije i uvedena državna forma republike. Napoleon I Bonaparta je preuzeo vođstvo Republike 1799, i proglasio se za cara Francuske 1804. Njegove armije su se borile širom Evrope, osvojile mnoge zemlje, a Napoleonovi rođaci su postali novi vladari osvojenih država. Za vreme njegove vladavine sastavljen je Napoleonov kod, zakonik civilnog prava, koji je postao uzor za mnoge pravne sisteme u svetu. Posle konačnog poraza Napoleona 1815. u Bici kod Vaterloa, Francuska je ponovo postala monarhija. Tada je počeo period nestabilnosti u kome su se smenjivale republikanske, napoleonsko-imperijalne i monarhističke forme upravljanja državom. Od pada Napoleona III, godine 1870, Francuska je republika