SIMBOLI

 

 

Francuska država ima bogatu zbirku nacionalnih simbola. Pored zastave- trikolora, nacionalnog mota, himne, grba, pečata i logoa, to su i Marijana      (devojka personifikacija Francuske), frigijska kapa, petlovi, skraćenica RF, nacionalni praznik 14.jul - Dan Bastilje, boginja slobode, lorenski krst(simbol antifašističkog pokreta).

 

              Zastava

Zastava Francuske je trobojka, sa tri jednaka vertikalna polja (gledajući od jarbola) plave, bele i crvene boje. Dugi niz godina korišćena je proporcija   polja 30:33:37, a tu verziju i dalje koristi francuska mornarica.

Tačnoporeklo trobojke nije utvrđeno, ali najverovatnije je da je nastala kombinacijom boja grada Pariza (crvenom i plavom) i bojom francuska republike - belom. Pretpostavlja se da je kombinacija nastala početkom Francuske revolucije.Fr ancuska trobojka uticala je na formiranje niza zastava u svijetu.

 

Grb

Sadašnji grb Francuske je simbol republike od 1953.godine, iako nema nikakav pravni status kao zvanicni grb. Pojavljuje se na pasošu Francuske i prvobitno je 1912.godine   i usvojen od strane Ministarstva inostranih poslova Francuske za diplomatsku upotrebu. Ujedinjene nacije su 1953. godine zahtevale od Francuske da dostavi svoj grb kako bi bio prikazan uz grbove drugih zemalja, a posebna komisija je odlučila da se varijanta ovog grba iz 1912.godine pošalje kao grb Francuske. Pritom mu nije dat nikakav zvaničan status.

Tehnički govoreći, ovo je amblem, jer ne poštuje heraldička pravila. Razlog je u tome što je heraldika u Francuskoj bila posmatrana kao aristokratska umetnost, povezana sa starim, kraljevskim režimom.

Simboli grba

  • Široki štit sa lavljom glavom nosi monogram RF, što je akronim za Francusku republiku (fr. République Française).

  • Maslinova grančica simbolizuje mir.

  • Hrastova grančica simbolizuje dugovečnost.

  • Snop pruća sa sekirom simbolizuje pravdu (tradicija Rima, a ne fašizma).

 

Himna

Autor teksta je Ruže d Lisl (fr. Rouget de Lisle}-) koji ju je napisao u Strazburu noću između 25. i 26. aprila 1792. posle objave rata Austrijskog cara. Nosila je naziv: “ratni poklič vojske na Rajni“ (Chant de guerre pour l'armée du Rhin).

Već 30.juli 1792.  kada je republikanska vojska iz Marselja ušla u Pariz, za vreme osvajanja parka Tvileri, imenovana je „Marseljeza“.

Proglašena je nacionalnom himnom 14.jula 1795.

 

povratak na početak