Гудачки инструменти су добили име због начина добијања тона: превлачење гудала преко жице изазива треперење и ствара тон. Гудачки инструменти имају четири жице различите дебљине. Најдубље тонове производе празне (недодирнуте) жице, док виши тонови настају њиховим скраћивањем, што се постиже притиском прстију лијеве руке по жицама. Сви инструменти ове групе су слични по облику и грађи, али различите величине, опсега тонова и боје звука. У ове инструменте спадају: виолина, виола, виолончело и контрабас.
Данашњи гудачки инструменти развили су се из разних врста виола које су у пракси музицирања биле употребљиване од XV до XVII века. Развој и техничко усавршавање ових инструмената везују се за италијански градић Кремону, у којем су се налазиле надалеко чувене радионице познатих градитеља инструмената их породица Амати, Гварнери и Страдивари.