**Rani zivot**
Rođen je u Ajačiju na Korzici 15. avgusta
1769., samo godinu dana nakon što je Korzika postala francuska teritorija. Dotad
je Korzika pripadala Republici Đenovi. Njegova porodica je pripadala nižem
italijanskom plemstvu i došli su iz Toskane. Porodica se naselila u Firenci, pa
se kasnije rascepila na dve grane. U 16. veku su bili prisiljeni da napuste
Firencu i naselili su se na Korzici, koja je tada pripadala Đenovi.
Napoleonov otac Karlo Bonaparta rođen je 1746, u Đenoveškoj
republici. Bio je advokat i predstavnik Korzike 1778. na dvoru Luja XVI. Tu je
ostao dosta godina. Najveći uticaj na Napoleona je u detinjstvu imala njegova
majka Marija Leticija Ramolino. Čvrstom disciplinom uspela je da obuzda
Napoleona. Napoleonovo plemićko i umereno imućno poreklo i porodične veze
pružile su mu mnogo veće mogućnosti da se obrazuje i školuje, nego što je to
bilo omogućeno tipičnom Korzikancu u to vreme. Kada je imao devet godina upisan
je 15. maja 1779. na francusku vojnu školu u Brijan l Šato blizu Troja. Morao je
učiti francuski pre nego što je upisan u vojnu školu. Ipak celoga života je
govorio sa jakim italijanskim akcentom, a nikad nije naučio da pravilno piše.
Napoleon je tu prvi put sreo proizvođača šampanjca Žan Remi Moeta. Nakon
maturiranja na vojnoj školi u Brijanu 1784. Napoleon je primljen na elitnu vojnu
školu u Parizu "Ekol Rojal Militer". Tu je u jednoj godini završio dva razreda.
Jedan ispitivač je smatrao da je dobar za proučavanje apstraktnih nauka i da
poseduje duboko znanje matematike i geografije. Na vojnoj školi je
specijalizovao artiljeriju, iako je u početku tražio mornaricu. Diplomirao je
septembra 1785. i preuzeo je vojnu dužnost kao artiljerijski potporučnik u
januaru 1786. sa samo 16 godina.
Napoleon je služio u Valensi i Oksoni do izbijanja Francuske
revolucije 1789. godine. U tom periodu je on uzeo gotovo dve godine odsustva u
Parizu i Korzici. Veći deo od nekoliko godina nakon 1789. proveo je na Korzici,
na kojoj se odvijala bitka između tri strane: rojalista, revolucionara i
korzikanskih nacionalista. Napoleon je podržavao jakobince i unapređen je u
potpukovnika puka dobrovoljaca. Kada se sukobio sa konzervativnim
nacionalističkim vođom Paskalom Paolijem, Napoleon i njegova porodica su bili
prinuđeni da napuste Korziku u junu 1793. Uz pomoć zemljaka Salicetija Napoleon
je postavljen za komandanta artiljerije francuskih snaga, koje su 1793. opsedale
Tulon. Tulon se pobunio protiv republikanske vlasti, a zauzela ga je britanska
vojska. Napoleon je napravio uspešan plan. Postavio je topove na takvu poziciju
da su zapretili britanskoj floti, koja se zbog toga morala evakuisati. Uspešnim
napadom Napoleon je zauzeo grad. Prilikom napada ranjen je u butinu. Zbog
osvajanja Tulona unapređen je 1793. u brigadnog generala. Uspešnim akcijama
zapao je za oko Komitetu javne bezbednosti i postao je blizak saradnik Ogistena
Robespjera, mlađeg brata revolucionarnog vođe Maksimilijana Robespjera. Kada je
stariji Robespjer završio na giljotini Napoleon je bio nakratko uhapšen i
zatvoren 6. avgusta 1794. u Šato d'Antib. Oslobođen je nakon dve nedelje
|
|
|
|
|
|