**Car Francuske**
U januaru 1804. Napoleonova policija je
otkrila i sprečila pokušaj atentata na Napoleona. Atentat je bio sponzorisan od
strane Burbona. Kao odmazdu Napoleon je poslao žandare da uhapse vojvodu Engjena
u Badenu. Posle ubrzanoga tajnoga suđenja vojvoda je pogubljen 21. marta 1804.
Pokazalo se da vojvoda nije bio povezan sa atentatom, ali Napoleon je iskoristio
ceo incident da opravda ponovno uspostavljanje nasledne monarhije u Francuskoj
sa njim kao carem. Teorija mu je bila da neće biti moguća Burbonska restoracija
jednom kad se u ustavu nađe Bonaparta kao nasledna dinastija. Napoleon se
krunisao 2. decembra 1804. u Bogorodičnoj katedrali (Notr Dam) u Parizu. Kada je
papa blagoslovio kraljevske simbole i krunu, Napoleon je sam sebe krunisao, a
zatim i svoju suprugu Žozefinu. U Milanskoj katedrali Napoleon je 26. maja 1805.
krunisan krunom Lombardije kao kralj Italije.
Do 1805. Britanija je neodlučno uvučena u treću koaliciju
protiv Napoleona, kada je postalo jasno da on neće da prestane sa
ekspanzionističkim ratovima na kontinentu. Napoleon je znao da francuska flota
ne može pobediti britansku mornaricu i zbog toga je pokušavao da britansku flotu
odvuče od La Manša. Cilj je bio da bar teoretski španska i francuska flota
kontroliše La Manš 24 časa, što je Napoleon pogrešno smatrao dovoljno dugim
vremenom da se francuske armije prebace u Englesku. Napoleon nije bio dovoljno
dobro upoznat sa pomorskim stvarima, njegove zapovesti admiralima su često bile
proturečne ili beskorisne, a flota splavova koju je pripremao ili bi potonula
ili bi trebalo najmanje tri dana da se preveze sva vojska u Englesku pod uslovom
da nema britanskih brodova. Pošto su Austrija i Rusija pripremale invaziju
Francuske i njenih saveznika Napoleon je morao da promeni planove i ponovo se
okrenuo kontinentu. Novoformirana Velika armija je tajno došla do Nemačke.
Iznenadila je 20. oktobra 1805. Austrijance kod Ulma i nanela im težak poraz.
Dan posle toga 21. oktobra 1805. odigrala se pomorska bitka kod Trafalgara u
kojoj je britanska flota pod zapovedništvom Nelsona potopila dve trećine
francuskih brodova. Tom bitkom britanska mornarica je osigurala trajnu pomorsku
nadmoć sledećih 100 godina. Napoleon je pobedio Austriju i Rusiju u bici kod
Austerlica 2. decembra 1805. i izbacio je Austriju iz rata. Treća koalicija se
raspala.
.
Četvrta koalicija je sastavljena 1806. Napoleon je pobedio
Prusiju u bici kod Jene 14. oktobra 1806. Posle toga krenuo je preko Poljske
ususret ruskoj vojsci. Bitka kod Ejlaua 6. februara 1807. završila je
neodlučeno. Nakon odlučne Napoleonove pobede u bici kod Fridlanda 14. juna 1807.
sa Rusijom je zaključio Tilzitski mir. Podelio je Evropu između dve sile.
Postavio je marionetske vladare na tronove nemačkih država, a svoga brata Žeroma
Bonapartu je postavio da bude kralj kraljevine Vestfalije. Uspostavio je i
Varšavsko vojvodstvo sa kraljem Fridrikom Avgustom od Saksonije kao vladarom.
Pored vojnih pothvata protiv Britanije, Napoleon je vodio i
ekonomski rat pokušavajući da prisili što veći deo Evrope na opšti trgovački
bojkot Britanije. Taj sistem je nazvan "kontinentalni sistem". Tom akcijom je
nanosio štete britanskoj ekonomiji, ali uzrokovao je štete i francuskoj
ekonomiji. Portugal nije sprovodio "kontinentalni sistem", pa je Napoleon 1807.
tražio od Španije da mu pomogne u invaziji Portugala. Kada je Španija odbila da
učestvuje u invaziji Portugala Napoleon je napao Španiju. Posle nekih pobeda i
poraza Napoleon nije bio zadovoljan učinkom svojih generala, pa je sam preuzeo
zapovedništvo i pobedio je špansku armiju. Zauzeo je Madrid i uspeo je
izmanevrirati britansku armiju, koja je došla da pomogne Špancima. Britansku
armiju je potisnuo do obale. Francuska okupacija Iberije dovodi do skupoga i
brutalnoga Rata za špansku nezavisnost. Napoleonu su u tome ratu stradale
stotine hiljada vojnika u borbi sa španskom gerilom, a francuska vojska je
doživljavala i niz poraza od strane Vojvode od Velingtona. Napoleon je postavio
Žoašena Mira kao kralja Napulja, a svoga brata Žozefa Bonapartu za kralja
Španije. Španci su bili inspirirani nacionalizmom i katoličkom crkvom, a bili su
beesni zbog zločina koje je počinila francuska vojska, pa su digli ustanak
protiv francuske vlasti, a gerilski rat se nastavio do 1814.
Austrija je neočekivano izašla iz saveza sa Francuskom, pa je
Napoleon ponovo preuzeo zapovedništvo na dunavskom i nemačkom frontu. U bici kod
Ašperna 21. maj-22. maj 1809. Napoleon je bio dotad najbliže porazuu bici sa
podjednako jakim protivnikom, ali bitka je završila nerešeno. Glavne francuske i
austrijske snage obračunale su se u bici kod Vagrama 6. jula 1809. Nakon
Napoleonove pobede potpisan je novi mirovni sporazum, a godinu dana posle toga
Napoleon se oženio austrijskom nadvojvotkinjom Marijom Lujzom.
|
|
|
|
|
|