**Invazija Rusije**
Iako se na Erfurtskom kongresu nastojao očuvati
francusko-ruski savez, do 1811. porasle su napetosti između Rusije i Francuske.
Aleksandar I Romanov i Napoleon su od 1807. bili u prijateljskim odnosima, ali
ruski car je bio pod pritiskom ruske aristokratije da raskene savez sa
Francuskom. Kad bi se Rusija povukla iz saveza, a da Francuska na to ne reaguje
to bi bio presedan koji bi sledile i druge manje zemlje, pa bi se pubunile
protiv Napoleona. Zbog toga je bilo nužno pokazati da će Francuska reagovati na
istupljnje iz saveza. Prvi znak slabljenja saveza bila je olabavljena primena
kontinentalnoga sistema blokade u Rusiji, što je naljutilo Napoleona.
Aleksandrovi savetnici su upozoravali ruskoga cara na opasnost francuske
invazije. Rusija je rasporedila veliku vojsku na poljskoj granici. Bilo je oko
300.000 od ukupnog broja od 410.000. Nakon početnih uzveštaja o velikoj
mobilizaciji ruske vojske Napoleon je povećao svoju Veliku armiju na 450.000 do
600.000 vojnika. U to vreme je imao još 300.000 vojnika u Španiji. Savetnici su
obeshrabrivali Napoleona protiveći se invaziji Rusije, ali Napoleon nije
odustajao.
Napoleonova invazija Rusije započela je 24. juna 1812. Napoleon je pokušao da
dobije što veću podršku Poljaka ta rat, pa je rat nazvao "Drugi poljski rat".
Poljski patrioti su nastojali da ruski deo podeljene Poljske bude uključen u
Varšavsko vojvodstvo, pa da se stvori nova kraljevina Poljska. Ideju o
kraljevini Poljskoj Napoleon nikako nije podržavao jer se bojao da bi to uvuklo
Austriju i Prusiju u rat protiv Francuske. Napoleon je odbio i da oslobodi ruske
kmetove, jer se bojao da bi to podstaklo jaku konzervativnu reakciju u pozadini.
Rusi su pod Barklejem de Tolijem izbegavali što su duže mogli
odlučni obračun sa francuskom vojskom. Umesto toga povlačili su se sve dublje u
srce Rusije. Kratak pokušaj otpora bio je tokom bitke kod Smolenska 16.
avgust-17. avgust 1812., kada su Rusi bili poraženi u seriji bitaka u tom
području, a Francuzi su nastavili da napreduju. Posle toga Rusi su izbegavali
sukob sa francuskom Velikom armijom. Kada je ta armija prodrla još dublje u
Rusiju počeli su se pojavljivati problemi u snabdevanju. Rusi su sprovodili
politiku spržene zemlje. Francuzi su se počeli suočavati sa glađu i sa oštrom
ruskom zimom.
Postojale su tvrdnje da je "general zima" bio glavni faktor toga rata. Jedna
američka studija je pokazala da je zima bila najjači faktor tek kad se Napoleon
počeo povlačiti. Napoleonova vojska je u prvih osam nedelja invazije bila
prepolovljena, a da nije bilo još ni zime, a ni odlučne bitke. To prepolovljenje
Velike armije je usledilo zbog bolesti, snabdevanja, dezertiranja i žrtava u
velikom broju manjih incidenata. Jedini veliki sukob je bila bitka kod Borodina
7. septembra 1812. Napoleon nije mogao da skupi više od 135.000 vojnika za tu
bitku, u kojoj je imao 30.000 žrtava. Ostvario je pirovu pobedu duboko u
neprijateljskoj teritoriji. Zauzeo je Moskvu, a povlačenje iz Rusije je započeo
19. oktobra, pre prvih jakih mrazova i pre prvoga snega, koji je bio 5.
novembra.
Barklej de Toli je bio kritikovan zbog stalnoga povlačenja,
pa ga je zamenio Kutuzov. Kutuzov je Napoleonu ponudio bitku kod Borodina pre
Moskve 7. septembra. Gubici su bili veliki na obe strane, ali ruski gubici su
bili nešto veći. Napoleon je smatrao da će to biti odlučujuća bitka rata. Ipak
to nije bilo tako, jer su Rusi nastavili sa povlačenjima, čuvajući preostali deo
vojske. Rusi su ostavili praznu Moskvu, koju su spalili pre napuštanja. Napoleon
je ušao u praznu Moskvu. Pre se Napoleon nadao da će pad Moskve značiti kraj
rata i da će ruski car moliti za mir. To se nije desilo, a za mesec dana
Napoleon je napustio Moskvu i počeo povlačenje, bojeći se gubitka kontrole u
Francuskoj. Francuzi su imali velike gubitke tokom povlačenja. Od Velike armije
od 650.000 vojnika reku Berezinu je u novembru 1812. prešlo samo 40.000. U celoj
kampanji Francuzi su imali veće gubitke od ruske vojske.
|
|
|
|
|
|