**Izgnanstvo, povratak i Vaterlo**

Povratak sa Elbe


    Pariz je bio zauzet 31. mart 1814. Na insistiranje svojih maršala Napoleon je abdicirao 6. aprila 1814. u korist svoga sina. Saveznici su sa druge strane zahtevali bezuslovnu predaju, pa je Napoleon ponovo abdicirao 11. aprila , ali taj put bezuslovno. Po Sporazumu iz Fontenbloa pobednici su ga izgnali na ostrvo Elbu, koje se nalazilo 20 km od italijanske obale. U Francuskoj su rojalisti preuzeli vlast i resataurirali kralja Luja XVIII. Napoleon je bio odvojen od žene i sina, koji su bili pod austrijskom kontrolom. Osim toga nisu mu dodeljivali novce obećane po sporazumu iz Fontenbloa, a čuo je i glasine da ga nameravaju prognati na udaljeno ostrvo na Atlantiku. Zbog toga je Napoleon 26. februara 1815. pobegao sa Elbe. Stigao je na kopno 1. marta 1815.


Bitka kod Vaterloa

    Luj XVIII je poslao 5. pukovniju pod komandom Mišela Neja, koji je bio Napoleonov maršal. Ta pukovnija je presrela Napoleona 7. marta 1815. Napoleon se sam približio pukovniji, sišao je sa konja i rekao vojnicima: "Vojnici Pete, vi me poznajete. Ako bi bilo ko pucao na svoga cara, može to sada i da učini". Nakon kratkoga zatišja vojnici su uzviknuli "Živeo car" i sa Napoleonom su krenuli na Pariz. Stigao je 20. marta 1815. i brzo je prikupio vojsku od 140.000 vojnika i 200.000 dobrovoljaca i vladao je sto dana u periodu zvanom Napoleonovih sto dana.
Napoleon je bio konačno poražen od strane vojvode od Velingtona i Gebharda fon Blihera u bici kod Vaterloa 18. juna 1815. Predao se na moru 15. jula 1815. blizu luke Rošefor, kada je brodom Belerofon pokušao da pobegne za SAD.
 

NASLOVNA STRANA