Културно - Историјске Знаменитости
Петроварадинска тврђава 1692-1780

Цркве и манастири:

Николајевска црква (1730)
са иконостасом Павла Симића (1862).


Успенска црква (1736)
са карактеристикама барока и иконостасом Васе Остојића


Алмашка црква (1797)
са класичним барокним порталом, дрворез радио Аксентије Марковић а иконе Арсеније Теодоровић (1925)

Саборна црква (1742)
са иконостсом Паје Јовановића и зидним сликама Стевана Алексића (1904)


Римокатоличка парохијска црква (1895)
грађена у неоготском стилу по пројекту Ђорђа Молнара


Синагога (1906)
по пројекту Липота Баумхорна


Фрањевачки самостан св. Јураја из 18. века
у Петроварадину са барокном католичком црквом


Црква снежне Госпе на Текијама из 18. века
подигнута у спомен победе аустријске војске над Турцима 1716. године.


Манастир у Ковиљу (обновљен 1705-1707)
са музејом историцара Јована Рајића


Евангелистичка црква (1886)
по пројекту Јозефа Цоцека


Русинска грко-католичка црква (1820)
грађена у барокно-панонском стилу са иконостасом Арсенија Теодоровића


СТАРА ЗДАЊА

- Трговачко-стамбена једноспратница "Код белог лава", најстарија у Новом Саду, на углу Дунавске и Змај Јовине, саграђена 1780. године.


- "Грчка школа" у Грчкошколској улици број 3, у којој је од 1783. до 1869. године радила школа коју су држали досељеници Грци и Цинцари, саграђена 1780. године.


- "Плебанија", Католичка порта (1808).


- "Милетићева школа" у Николајевској порти (1872) по пројекту Ђорђа Молнара.


- "Адамовићева палата", на Тргу младенаца, саграђена 1911. године.


- Зграда Музеја Војводине у Дунавској улици (1900) по пројекту Ђуле Вагнера.


- Гимназија "Јован Јовановић Змај" из 1910. по пројекту Владимира Николића.


- Јодно купатило 1907-1910. године по пројекту Имре Францека.


- Палата "Бановина" 1939. године по пројекту Драгише Брашована.

НОВИЈЕ ЗНАЧАЈНЕ ГРАЂЕВИНЕ

- Зграда Железничке станице (1964) по пројекту Имре Фаркаса.


- Српско народно позориште (1981) по пројекту др Виктора Јацкијевића.


- Спортски центар "Војводина" (1981) по пројекту З. Јанковића и Бранка Булића.


- Палата НИС-а (1998) по пројекту Александра Кековића.



ПОЧЕТНА