SVAJCARSKA |
||||
|
||||
Švajcarska je nastala posle zakletve Ritlija kao konfederacija tri prakantona 1. avgusta 1291 na centralnom području današnje Švajcarske. Vremenom su u tu konfederaciju ulazili novi kantoni [1] . Ime Švajcarske potiče od Kanton Švica (Schwyz), koji je bio jedan od osnivačkih kantona.Nakon pojave protestantizama i Martin Lutera, stanje se drastično promenilo u Švajcarskoj. Reformacija je tada bila glavna tema u nekim kantonama. Reformacija Ciriha se pod Ulrihom Cvinglijem 1519 drastično proširila do Ženeve. Nastale su tenzije među kantonima. 1541 godine. je došlo do pojave reformacije u Ženevi. 1656 i 1752 godine. Zbog reformacije je počeo građanski rat između protestanata i katolika.Švajcarska je posle više bitaka izborila 24. oktobra 1648 , samostalnost od Rimsko-nemačkog carstva i izgradila tradiciju neutralnosti, ali i dobrih plaćenika.Švajcarska na Bečkom kongresu 1815 5. maja 1798 francuska vojska je pod Napoleonovim vodstvom zauzela Švajcarsku. 1803 Napoleon je postao Medijator Švajcarske. Tada je osnovao šest novih kantona (Sent Galen, Graubinden, Argau, Turgau, Tićino i Vo). Posle pada njegove vlasti, 1813. godine, Švajcarska je dobila svoj prvi ustav, kojim je uvedena Helvetska Republika. Konfederalno uređenje je bilo ukinuto i država je postala unitarna, a kantoni su postali obične administrativne jedinice. Ovaj potez je naišao na snažan unutrašnji otpor, ali treba primetiti da to ukazuje na to da je Švajcarska smatrana u Evropi kao jedna celina. Konfederacija je ovde vremenom gubila međunarodnopravna svojstva, što je proces koji traje gotovo od samog osnivanja. Na Bečkom kongresu 1815. godine granice Švajcarske su proširene više ka zapadu. Tako su se tri nova kantona (Ženeva, Vale i Nešatel) pridružili Švajcarskoj. Osim proširenje na kongresu, Švajcarskoj je bila garantovana nezavisnost od svih velikih sila.Zastava bivše Helvetske Republike1848. godine Švajcarska je postala moderna konfederacija. Bern je postao sedište parlamenta. Švajcarski ustav je do danas dva puta verificiran (1874. i 1999).1971. Švajcarci su odobrili ženama pravo da glasaju, a 1. januara 1979, Kanton Jura je dobio posle više demonstracija svog stanovništva, svoju nezavisnost od kanton Berna [2] . Tako je postao kanton Jura najmlađi kanton Švajcarske.Švajcarska je posle referenduma, postala članica Ujedinjenih nacija 10. septembra 2002 .Vremenom se Švajcarska iskristalizirala u današnjem obliku, posebno od 1848. godine, a postala je poznata po multikulturnom društvu i jakoj ekonomiji. |
||||
|
||||
|
||||
|
||||
|