U celini gledano, saobraćaj u Beogradu je konfuzan. Beograd ima samo jednu brzu saobraćajnicu u pravcu istok zapad (koja preko mosta Gazela povezuje Novi Beograd sa starim delom grada) dok nema ni jednu brzu saobraćajnicu u pravcu sever jug. Postojeći mostovi su nedovoljni i sa malom propusnom moći (posebno stari most na Savi).

Beogradski javni prevoz je zasnovan na autobuskom (112 linija), tramvajskom (12 linija) i trolejbuskom (8 linija) saobraćaju.

Gradski autobuski, tramvajski i trolejbuski saobraćaj obavlja Gradsko saobraćajno preduzeće. Na pojedinim linijama saobraćaju i privatni prevoznici. Beogradska prigradska naselja povezana su auto prevoznikom „Lasta“. Beograd takođe ima i regionalnu železničku mrežu Beovoz sa kojom upravljaju JP Železnice Srbije.

Beogradska podzemna železnica, pomalo pretenciozno nazvana Beovoz, ima 3 linije koje uglavnom povezuju predgrađa sa centrom. Od klasičnog metroa, ovu železnicu razlikuje što ima uobičajene (a ne lake) putničke vagone i što saobraća sa relativno malom frekvencijom (za razliku od pravoh metroa koji saobraća svakih nekoliko minuta). U ovom trenutku u centru grada postoje samo tri podzemne stanice. Beogradski metro, planiran od 1950, predviđao je u prvoj fazi dve linije i u persepktivi mrežu od devet linija gradskog i regionalnog metroa, ali nije nikada počeo sa izgradnjom. U planu je izgradnja lakog šinskog sistema do 2008. godine.

Trenutno, železnička pruga i dalje prolazi pored Save a mnogobrojni industrijski koloseci zauzimaju vredno građevinsko zemljište. Gradska glavna železnička stranica povezuje Beograd sa ostalim evropskim prestonicama, kao i sa mnogo drugih gradova u Srbiji, a u izgradnji je stanica Prokop koja će u budućnosti preuzeti ulogu glavnog čvorišta. Na žalost, stanica Prokop daleko je od glavne autobuske stanice, što će u budućnosti otežavati putnički saobraćaj.

Magistralni i autoputevi su povezani sa Novim Sadom i Suboticom na severu, Nišom na jugu, i Zagrebom, glavnim gradom Hrvatske na zapadu, i omogućuju lak prilaz automobilom većim gradovima u regionu.

Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, međunarodnog karaktera, nalazi se u blizini Surčina na 12 km od Beograda. Na aerodromu se nalazi 18 kancelarija stranih avio kompanija i nekoliko rentakar kompanija. Broj putnika od 2000. je dostigao broj od 2 miliona do 2004.Na žalost, aerodrom nije povezan lakim železničkim saobraćajem sa centrom grada i na aerodromu ne postoji ni jedan hotel. Između centra i aerodroma postoji autobus, svakih sat vremena. Taksi saobraćaj je neregularan i ne preporučuje se.

Sportski aerodrom „13. maj“ nalazi se na levoj strani puta Beograd-Novi Sad gledano iz pravca Beograda, paralelno sa prugom, 500 metara pre skretanja za Batajnicu.

Pošto se grad nalazi na ušću dve glavne reke, Dunava i Save, Beograd ima nekoliko mostova - dva glavna su Brankov most i Gazela, oba povezuju centar grada sa Novim Beogradom. Najduži most je Pančevački most, koji povezuje Beograd sa Banatom.

Luka Beograd se nalazi na Dunavu, namenjena je prvenstveno prometu roba, dok je pristanište na Savi namenjeno turističkim brodovima.