Često se postavlja pitanje konstruktora prvog teleskopa, a većinom se u
literaturi može naći da je
Galilej
izumeo prvi teleskop. Međutim, on ga je samo sastavio prema slabim uputstvima.
Kao izumitelji prvog durbina navode se Johanes Lilipershej, Đovani Batista dela
Porta, Leonardo da Vinči, Đirolamo Frakastra, Zaharias Jansen i dr. Danas se tip
teleskopa koji je
Galilej
koristio, teleskop refraktor koji koristi rasipno sočivo, naziva se Galilejev
ili holandski teleskop. Ovi teleskopi su davali prilično lošu sliku, a tek je
kasnije Johan Kepler predložio da se koristi sabirno, umesto rasipnog sočiva.
Postoje podaci po kojima
Galilej
nije bio ni prvi koji je posmatrao nebo, spominju se imena: Sajmon Mejr, Hristof
Šajner, fon Grenhauzen, Tomas Heriot, Nikola Kuzanski. Međutim, oni se svi
navode kao posmatrači pojedinih objekata, dok je malo njih ostavilo pisane
tragove o svojim potencijalno izvedenim posmatranjima.
U maju 1609. godine
Galilej
koristeći svoj teleskop skromnih mogućnosti iscrtava grube skice Mesečeve
površine. Zatim je
Galileo
posmatrao Sunčeve pege, jedna od Sunčevih aktivnosti tokom koje lokalna magnetna
polja izazivaju pad temperature u odnosu na preostale delove fotosfere i
pojavljuju se tamnije površi na Sunčevoj površini. Posmatrao je i Saturnove
prstenove, pogrešno zaključivši da se radi o trojnoj planeti, da bi tek kasnije
Kristijan Hajgens utvrdio da su ’’planete’’ sa obe strane Saturna ustvari rubovi
njegovog prstena.
Galileo
je utvrdio i to da je maglovita staza na nebu – Mlečni put – ustvari sačinjena
od mnoštva sitnih zvezda. Posmatrao je i faze Venere, koje je predvideo Kasteli,
slične onima koje ima Mesec; kao i jednu spiralnu galaksiju.
Galileo
je 1610. posmatrao Jupiter i primetio tri zvezdice u njegovoj blizini. Vremenom,
shvatio je da se ove zvezdice obrću oko Jupitera, a nešto kasnije je uočio i
četvrti od četiri najveća Jupiterova satelita, koje danas zovemo Galilejevi
sateliti (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto). Kruženje ovih satelita oko Jupitera
nagnalo je Galileja da shvati da se ne obrće sve oko Zemlje. Tada je napisao
knjigu ’’Dijalog
Galileo
Galileja, gospodina iz Firence, vanrednog profesora matematike na Univerzitetu u
Pizi, filozofa i glavnog matematičara velikog toskanskog vojvode, gde se u
četiri dijaloga, vode rasprave o dva glavna sistema sveta, Ptolomejevom i
Kopernikovom, iznoseći razloge: i filozofske i fizičke, kako jedne, tako i druge
strane’’ u kojoj tri ličnosti (Salvijati, Sagredo i Simplicio) raspravljaju o
dva sistema sveta – Aristotelovom i Ptolomejevom i – Kopernikovom. U toj knjizi
Galilej
je pobio Aristotelova shvatanja o savršenosti nebeskih sfera, tvrdio je da se
tela ne mogu odvojiti od Zemlje zbog rotacije Zemljine kugle, opisao prednost
Kopernikovog heliocentričnog modela nad Ptolomejevim geocentričnim, proglasio je
komete optičkim varkama usled dešavanja u Zemljinoj atmosferi, tvrdi da su plime
izazvane rotacijom Zemlje (ismevajući Keplerovo tačno objašnjenje).
Za ovu knjigu,
Galileo
je dobio dozvolu da je napiše, uz uslov da piše nepristrasno o oba sistema, ali
je po izdavanju knjige bilo očigledno da ona ukazuje na tačnost Kopernikovog
sistema. Poverenje pape Urbana VIII Barberinija bilo je izigrano.
Galilej
se pojavio pred inkvizicijom 12. aprila 1633. godine.
|
|
|
|
|
|