Географија

Бразил је 5. по величини држава на свету. Налази се у Јужној Америци, и уједно је највећа држава на том континенту. Њу већином прекрива тропска шума, а на источној страни излази на Атлантски океан. Кроз Бразил протиче једна од највећих река на свету Амазон.

Амазон има највећу количину воде од свих река на свету. Главне реке које протичу кроз Бразил су: Амазон, Сао Франсиско, Токантинс...

Хидрографија

Бразил се хидрографски дели на три речна слива, од којих слив Амазона обухвата око 60% територије, слив Ла Плате око 17% а остатак припада рекама источног Бразила.

Рељеф

Детаљна рељефска мапа

Бразил се састоји од три природне целине:

  1. Амазонска низија
  2. Бразилско горје
  3. Атлантско приморје

Амазонска низија заузима преко 40% површине Бразила, а у њој живи мање од 4% становништва земље. Ова област протеже се од подножја Анда до Антлантског океана. Има стару основу, грађену од старијих кристалних шкриљаца, која је прекривена млађим наслагама и наносима реке Амазон.

Бразилско горје - Плато је популарно назван "Дивљи запад" Бразила. Заправо, ова област представља непрегледну валовиту висораван, која се постепено "спушта" од високог руба уз атлантску обалу према западу и северозападу. Планински венци, који се издизу са Платоа (тзв. SERRA),грађени су од отпорнијег, претежно еруптивног камења. Највиши врх је Бандеира (2.950 m). Стрмије стране приморских платоа су изложене снажној ерозији. У североисточном делу развиле су се високе заравни, које према обали Атлантског океана прелазе у ниске равни. Најпознатија висораван носи назив Мато Гросо, а налази се у западном делу ове регије. И ова је регија веома ретко насељена - у њој се највећим делом малобројни Индијанци и мелези претежно баве номадским сточарством.

Атлантско приморје је појас плодне низије, ниских побрђа и висоравни дуг 7.500 км, а широк 200 - 300 км. То је најгушће насељена регија; заузима 1/3 површине целе земље, а у њој живи 90% становништва. Већи градови Бразила се налазе управо у овој регији, на обали океана или у њеној непосредној близини ( до 100 км даљине ). Обала Бразила је претежно слабо разуђена. Спрудови затварују обалне лагуне и језера, од којих су најпознатија Лагоа Мирим и Лагоа дос Патос.

Клима

Југозападна обала и приморје Бразила имају влажну и врућу климу. На Бразилском горју лета су свежија а годишња количина падавина мања. Само на крајњем североистоку количина падавина је врло мала (400-500 милиметара). Амазонска низија има претежно екваторијалну климу са једнолично распоређеним падавинама током целе године (око 1.000 мм уз обалу и око 2.000 мм у најзападнијем делу). Најјужнији део Бразилског горја залази у суптропску зону, прелазећи на крајњем југу у умерени појас.

Фауна

Влажна тропска прашума покрива сву Амазонску низију. Највећи део Бразилске висије покривају кампоси, бразилски назив за саване, степе и мањим делом шуме. У овом подручју се јављају и светле шуме араукарија. Араукарија, четинарка; њене врсте изграђују у Јужној Америци и Аустралији велике шуме.

A. imbricata, до 60 м високо стабло, даје вредно дрво и јестиве семенке; домовина јој је Чиле. У средњој Европи се сади, али се зими мора заштитити. Одраслих стабала има по парковима у јужној Далмацији.

A. excelsa (собна јелица) се често узгаја као собна биљка. Декоративна је по својим водоравним и правилним пршљеновима.

Дрво араукарије је једричаво; срж бела до сивосмеђа са црвеним тоном; осредње тешко и тврдо, чврсто, еластично, слабо трајно. У трговини је познато под именом Бразилска боровина.

Бразил - Дрво енгл. Brasilwood; Caesalpinia echinata; црвено, тврдо и жилаво дрво; расте у Јужној Америци, западној и источној Индији, а најбоље врсте у Бразилу. Употребљава са за добијање црвене тинте и црвене боје, а служи и у столарству, резбарству и токарству.

Минас (Кафа) семенка плода зимзеленог кафеног жбуња или дрвета до 8 м висине, која је пореклом из етиопске покрајине Кафа. Кафено дрво успева у влажним, не сувише сунчаним пределима тропске и монсунске климе.

Са обзиром на изузетна природна богатства Бразила, са правом се може рећи да је и фауна обимна.