Hawaii
Havaji (engl. Hawaii, havajski Hawai‘i) su postali 50 savezna država SAD-a 1959 godine. Nalazi se na severnom Tihom okeanu.
Havaji pripadaju Sjedinjenim državama i imaju sopstveni parlament i predsednika. Samo Havajčani se biraju kao članovi senata. Sam geografsko-politički položaj Havaja pogodnom klimom omogućuje razvoj turizma, ne samo eksploataciju mora za turističke potrebe, već je ostrvo bogato prirodnom staništima endemičnih vrsta, rudama, šumama, i ako se može reći ostrva obiluju vulkanima. Zbog svega ovoga Havaji su steciste ogromnog broja turista, vulkanologa i odavno je postalo kult kao svetsko odmaralište. Godišnje Havajčani ubiraju više stotina milijardi dolara „prodajući“ more, sunce, palme i svoju pogodnu klimu. Takođe zbog enormnog razvoja Havajske privrede Havajčani su zanemarili obrađivanje jedne trećine celokupnog Havajskog ostrva tako da se u prodavnicama mogu kupiti isključivo proizvodi američkog porekla. To pomalo deluje zavisnički ali ipak Havaji ostaju zapisani u svim analima po najbrojnijim turističkim posetama na svetu i fantastičnim sumama obrtanja novca.
Na Havaje nisu ostali ravnodušni ni veliki naftni, filmski i industrijski magnati, pa se nedaleko od Havajske obale nalaze velike naftne platforme, a na već veoma spominjanoj plaži Vaikiki su snimljena mnoga oskarovska dela. U unutrašnjosti ostrva se potražuju zlato i dijamanti.
Obala je jako razuđena i sastoji se iz mnogobrojnih zaliva, laguna i malih sporednih ostrva.
Ono zbog čega je ostrvo interesantno, sem mora i talasa, su većinom vulkani. Neki od njih vrlo često izazovu velike selidbe stanovništva.
Vodopadi su reljefni ukras ostrva i neki od njih su ušli u Ginisovu knjigu rekorda zbog svoje visine. To je prirodna lepota po kojoj su Havaji manje poznati.
Uglavnom se većina nalazi u unutrašnjosti ostrva koja obiluje bujnom florom i faunom. Neke vrste su endemične i ne mogu se naći u botaničkim baštama.
|
|
|
|
|
|